1
Malo je za sreću potrebno čoveku u tamnici. Svaka nova nijansa slobode u tom stanju čini se velikom poput Prokletija. Tako su na minimum slobode reagovali u ponedeljak i građani koji su slušali govor Vladete Jankovića, najstarijeg poslanika aktuelnog saziva Narodne skupštine.
Jasno je to bilo prema brojnim reakcijama i komentarima koje su ostavili na portalu Nova.rs, i prema broju klikova svakako. Premda ste ovaj govor čitali u jučerašnjem izdanju novina Nova, nije zgoreg da se ponovi njegov krucijalni deo:
„Srbija lišena poštenih izbora ne može biti srećna i poštovana zemlja. Poštenih izbora neće i ne može biti dokle god svaki i najudaljeniji građanin Srbije ne bude mogao da na Dnevniku RTS-a svaki dan vidi šta govori i čini vlast, ali i oni koji nisu na vlasti. Poštenih izbora nema i ne može biti dokle god ima pritisaka, potkupljivanja i nasilja, dokle god se nacionalni medijski prostor ne učini dostupnim svima, dokle god izborne komisije budu čekale da umesto njih odluče vladajući političari, dokle god volja i hir jednog čoveka budu iznad Ustava Srbije“.
Što bi se reklo – u glavu. Šteta što će Janković (verovatno) podneti ostavku na poslaničko mesto. U suprotnom, bio bi to veliki izazov za njegove kolege iz SNS – koliko bi samo Atlagićevih jauka i Orlićevih ometanja bilo potrebno da se ovakav govor sakrije. Previše, očigledno, s obzirom da su na ovoj konstitutivnoj sednici prešli na drugu taktiku – šutiranje plitkih poslaničkih klupa. Nogom u govor, takoreći. Avaj, uzalud.
Opozicione Jankovićeve kolege, s druge strane, govor je ujedinio i razgalio. Hronično neujedinjeni, našli su na kratko zastavu pod koju mogu zajedno da stanu. Skoro svi: u prenosu RTS (a i kasnije u izjavi za N1) bilo je očigledno da je poslanik Jovanović „tiho protestovao“- Govor mu, kaže, nije bio primeren. I poslanik Obradović – grešna mi duša ako nisam dobro video – takođe nije sa oduševljenjem dočekao govor u odbranu demokratije. Možda samo nije dobro čuo, ne znam.
Šta su dobili građani? Dobili su, za početak, potvrdu da nisu duševno bolesni, da ne umišljaju stvarnost drugačiju od one koju gledaju na Pinku i Hepiju, da to gušenje u grudima i grlu nije psihosomatska reakcija na Lucifera nego vrlo realan pritisak zarobljenih institucija. Da dom Narodne skupštine ponekad govori i u njihovo ime, da ih u njemu neko predstavlja, da taj neko ima petlju da kaže ono što oni misle, da taj neko ima i podršku jednog dela sale. Da to – konačno – može da vidi i čuje i neko van SBB-ovog optičkog kabla.
Da ima života i van jurisdikcije SNS. E sad, da li je taj život idealan? Nije ni slučajno.
Ali makar postoji.
BONUS VIDEO: VLADETA JANKOVIĆ SA MESTA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE UŽIVO NA RTS1
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
