0
Ključna brojka ove nedelje u Srbiji je 27. Toliko puta je nadležnima prijavljivan problem sa kablovima u Bačkoj Palanci, od koga je na kraju zbog strujnog udara stradalo jedno dete. Zaboravite svu statistiku kojom vas bombarduju u opisu boljeg života koji nas čeka, jer 27 poziva na koje neko nije odgovorio najbolje pokazuje koliko u Srbiji vredi ljudski život.
Dečak je stradao u ponedeljak uveče od strujnog udara dok se igrao sa vršnjacima na ulici. Pretpostavlja se da je slučajno dodirnuo neobezbeđene kablove pod naponom.
„Komšija ispred čije se kuće sve odigralo je još 19. 7. podneo nadležnim službama zahtev da dođu i sklone žice, koje je nevreme pokidalo. Niko se nije pojavio. Međutim, dok su lekari pokušali da ožive mog sina, oni su sekli te kablove. Prijava da izađu da regulišu žičane kablove pod naponom podneta je 27 puta, ali nisu imali vremena – sve dok moj sin nije nastradao“, ispričao je otac nesrećnog dečaka za lokalne medije.
Oglasila se i „Elektrodistribucija“, koja u nejasnom odgovoru navodi da se na navedenoj lokaciji, pored njihove distributivne mreže, nalazi i mreža javne rasvete, koja je u nadležnosti lokalnog javno-komunalnog preduzeća iz Bačke Palanke. Pa pošto nadležni državni organi još prikupljaju dokaze šta se tačno desilo, iz „Elektrodistribucije“ objašnjavaju da nisu u mogućnosti da se izjasne o događaju. Najavljuju i interne istrage i suspenzije.
Inače, u porodici stradalog dečaka ovo je druga slična tragedija u kratkom vremenskom periodu. Dečakov deda, odnosno teča njegove majke, nastradao je 22. jula, u toku nevremena nastalog usled oluje, kada je pokušao da skloni kabl koji je pao u dvorište njegove kuće.
Nema podataka čiji su kablovi od kojih je deda stradao, ali se nameće zaključak da u Bačkoj Palanci, koja je poprilično devastirana nedavnim olujama, verovatno u još nekom dvorištu ili ulici vise neobezbeđeni kablovi pod naponom.
Vođena ovom premisom, novinarka lokalnog portala BAP vesti postavila je predsedniku Opštine Bačka Palanka Branislavu Šušnici, iz Srpske napredne stranke, jedno vrlo logično pitanje: „Koliko još u opštini ima neobezbeđenih kablova pod naponom?“ Konkretan odgovor, naravno, nije dobila, ali ono što je rečeno je sve što treba da znate o prvom čoveku Bačke Palanke.
Naime, vidno ljut zbog pitanja, Branislav Šušnica se izvikao na novinarku: „Treba da vas je sramota. Treba da pitate nešto drugo. Kako ćemo sanirati grad? Je l’ možemo vratiti dete? Nećemo vratiti dete. Treba da vas je sramota, završio sam sa vama.“
Novinare treba da je sramota jer pitaju, ali ne i nadležne u Bačkoj Palanci koji se prave ludi da ne znaju čiji su kablovi od kojih po gradu stradaju ljudi.
Sramota nije za onoga ko je 27 puta primio prijavu da kabl pod naponom visi neobezbeđen, za onoga ko je 27 puta ignorisao nečiju molbu da uradi svoj posao, za onoga koga 27 puta apsolutno nije bilo briga da li će možda neko da nastrada.
Nije sramota za takve, jer oni ne znaju šta je to sramota niti će ikada naučiti. Za njih je u normalnim zemljama ozbiljna kazna zbog izgubljenih ljudskih života.
Ali, ti koje nije sramota ne stoluju samo u Bačkoj Palanci, njih je puna Srbija.
Koliko je raznih prijava, podnetih 20, 30 ili 50 puta, koje leže po nekim fiokama, jer oni koje nije sramota ne znaju ili ne žele da rade svoj posao?
Koliko je neobezbeđenih kablova, nezatvorenih šahtova, nepravilno ozidanih zgrada, koji nam prete na svakom koraku?
Koliko je pijanih vozača i onih bez dozvole koji jurcaju kolima po našim ulicama i koliko je nasilnika koji vitlaju hladnim ili vatrenim oružjem?
I to sve samo zato što su nadležni okrenuli glavu kad im je stigla jedna, dve, sedam ili čak 27 prijava.