Nedeljičani u aps, opozicija u lad: Kad Rio Tinto hoće da kopa sevaju pendreci

Doduše, svaka kriza koja bi pokrila aferu sa prodajom srpskog oružja Ukrajini i zbog toga narušenih odnosa Beograda i Kremlja dobrodošla je za aktuelnu vlast da skrene pažnju javnosti na drugu stranu.

Moguće i da je to razlog što je stiglo naređenje iz Beograda – hapsi.

Dotad su policajci pregovarali s aktivistima koji su planirali da na dva sata blokiraju prugu u znak upozorenja da bi Ustavni sud u četvrtak mogao da ukine uredbu vlade o ukidanju projekta Jadar.

Po reakciji vrha vlasti videli smo koliko ih je zabolelo objavljivanje informacija o odnosu s Moskvom, jer je nekoliko Vučićevih jastrebova reagovalo na tekst koji smo objavili.

Svedočili smo i konstruktivnom odnosu desne i proruske opozicije koja je odlučila da ne čačka mečku i ne poteže temu koja je razgoropadila predsednika Srbije Aleksandra Vučića i saradnike mu.

Zašto bi ga napadali za ono što zaista ugrožava njegov imidž u njegovom biračkom telu naklonjenom srpsko-ruskoj bratskoj ljubavi?

Nego da se vratimo na ljude iz doline Jadra koji su direktno ugroženi otvaranjem rudnika litijuma.

Onoliko se političara i aktivista očešalo o ovu temu, pravili proteste, pisali saopštenja, ubirali po koji politički poen ili dobijali medijsku pažnju, ali kad dođe stani – pani nadrljaju samo oni koje ovaj projekat zaista pogađa.

Nedavno se u odbranu od litijuma uključio narodni poslanik SPS i direktor „Srbijašuma“ Igor Braunović.

Ovaj socijalista četnik (otvorio spomen kuću Draže Mihailovića) poručio je našim „domaćim i stranim saveznicima“ da vode računa šta rade jer je od litijuma i litija tanka linija.

Zanimljivo je poređenje sa litijama koje su u Crnoj Gori bile oblik protesta koji je doveo do obaranja režima Mila Đukanovića, te se od tada posmatraju kao moguća opasnost i za vlast u Srbiji.

Onu vlast koja je pomenutom Braunoviću obezbedila lagodan život i dugogodišnje gazdovanje unosnim javnim preduzećem koje je u feudalnoj podeli postalo partijski plen SPS-a i onu vlast koja mu je verovatno obezbedila uklanjanje dokaza iz istrage za korupciju koja je vođena protiv njega.

Čak je svoje izlaganje završio borbenim pokličem „u borbu, život ili smrt“.

S obzirom na to što nikakve posledice nije snosio može se samo zaključiti da je bivši zet ministra policije Ivice Dačića malo mutio vodu upravo za račun vlasti, odnosno u dogovoru sa koalicionim partnerima.

Mada, ne može se primetiti da nije i opozicija utihnula. Borbene poruke stišale su visoke julske temperature.

Nema više poređenja sa žrtvama pilota, branilaca Beograda, koji su bez razmišljanja ušli u borbu sa nadmoćnijim Luftvafeom (ili je to je važilo samo za izbore u glavnom gradu), nema više ni borbenih reakcija borbene opozicije, rekao bi čovek da su ne daj Bože prošli stvarno kao srpski avijatičari 1941. a ne da su se razbežali kud koji da po svetskim ladovinama nađu utočište od letnje jare.

U stvari možemo ovih dana da očekujemo pojačanu učestalost tvitovanja. Bogme se ni ova druga opozicija nešto naročito ne ističe.

U ovom slučaju mnogo je onih koji će nešto reći, napisati, protestovati zaklinjati se i onda se vratiti kući, otići na odmor i isključiti se, a ovi ljudi koji su uhapšeni, njihove porodice i komšije neće imati gde da odu.

Sumporna kiselina i toksična jalovina njihova su realna pretnja i nesrećna perspektiva. Jedino njima, nažalost, mogu da verujem.