Lični stav Tamare Tankosić: Celokupan proces formiranja Saveta REM-a – nazadovanje u vladavini prava zavijeno u celofan „napretka“

Piše Tamara Tankosić, novinarka

Proces obeležen kašnjenjima, konkursima iz kojih su se kandidati povlačili ili podnosili ostavke, ukazujući na nepravilnosti i nezakonitosti, tvrdeći da vlast pokušava da skroji Savet REM-a po sopstvenoj meri i da je uporna da obezbedi većinu u tom organu, nedvosmisleno ukazuje na ozbiljno narušavanje principa pravne države.

Po mom mišljenju, stvarna potvrda napretka u oblasti vladavine prava, kada je reč o formiranju Saveta REM-a, bila bi da je taj Savet formiran na vreme - u novembru 2024. godine, kroz zakonit i transparentan postupak, i da već uveliko profesionalno, nezavisno i efikasno obavlja svoj posao.

Zato smatram da ovako formiran Savet REM-a, koji pritom nije ni u punom sastavu, budući da ima osam umesto devet članova, ne može predstavljati osnov za pozitivnu ocenu. Naprotiv, on ukazuje na dubinu i suštinu problema u funkcionisanju institucija. To je još jedno svedočanstvo vremena u kojem živimo i potvrda da je u Srbiji  neophodno boriti se za poštovanje Ustava, zakona i procedura, iako bi to trebalo da bude prirodan način funkcionisanja pravne države.

Kada sam prošle godine, tokom blokade RTS-a, predložila svojim kolegama iz „Našeg pRoTeSta” da pokrenemo peticiju za raspisivanje novog konkursa za izbor članova Saveta REM-a, očekivala sam da će, ukoliko do tog konkursa dođe, biti sproveden na zakonit način i da ćemo ubrzo dobiti Savet REM-a. Kolege su podržale tu inicijativu, sproveli smo akciju prikupljanja potpisa, a peticiju sa više od 23.000 potpisa građana predali smo Odboru Narodne skupštine za kulturu i informisanje.

Istog dana Odbor je saopštio da će raspisati novi konkurs, a studenti su, zadovoljni što je njihov zahtev ispunjen, odblokirali ulaze u RTS. Prilikom predaje potpisa javno sam, između ostalog, rekla da svoju kuću volimo, da želimo da bude odblokirana i da tražimo da se u njoj omogući profesionalan rad i rad u javnom interesu.

Bila bih ponosna da moja zemlja ima kapaciteta da otvori Klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom na osnovu stvarnih i merljivih rezultata. Nažalost, kada je reč o vladavini prava, objektivno je teško govoriti o napretku. Brojni procesi, među kojima je i formiranje Saveta REM-a, pokazuju ozbiljne slabosti institucija i udaljavanje od standarda koje bi trebalo da ispunjavamo.

Evropska komisija, koja daje preporuke, odluke donosi imajući u vidu i širi politički i geopolitički kontekst, kao i interese same Evropske unije. Međutim, kada se uprkos očiglednim problemima šalju pozitivni politički signali, kod dela građana Srbije stvara se utisak da se pred ozbiljnim nazadovanjem u oblasti vladavine prava ponekad zatvaraju oči.To neminovno utiče na kredibilitet Evropske unije i Evropske komisije, jer građani očekuju da se napredak meri suštinskim rezultatima, a ne političkim okolnostima.