4
Znam za slučaj beogradskog funkcionera koji je kupio tri stana u Beogradu na vodi. Glavni šef mu je dao odobrenje za kupovinu, samo ga je savetovao da ne knjiži na svoje ime. Znam za biznis-firmu iz Bačke koja sa partnerima iz Mađarske izvlači pare iz EPS-a. Čuo sam i za braću koja su onomad proslavila prvu štekovanu milijardu.
Jasno vam je zašto ne navodim imena, ali i da ih navedem, to za ovu priču nije bitno. Ova tri primera su samo ilustracija stanja koje svi vidimo i koje osećamo na sopstvenoj koži. Državu pljačkaju na svim nivoima i na sve moguće načine. Ne biraju se prilike, ni modusi, čak nema ni skrivanja. Dokazi su svuda oko nas.
Dosadilo mi je da slušam kolege novinare i opozicione lidere kako godinama rešavaju istorijsku dilemu – hoće li opozicija na izbore u jednoj ili više kolona. Suština je na drugoj strani – u parama. Recimo, da naprednjačka mafijaška klika izgubi sledeće izbore, da šef ganga prizna poraz – kako će nova vlast da oduzme stanove onom činovniku sa početka priče, kako da vrati novac izvučen iz „Elektroprivrede“ i kako da braći zapleni milijarde.
Samo puka promena vlasti opljačkanom narodu ništa ne znači. Ako ne bude oduzimanja otetog, ako se novac iznet u inostranstvo ne vrati u državnu kasu, ako neki ministri, generali, gradonačelnici, direktori i vlasnici firmi, čiji prihodi rastu do nebesa, ne budu kopali kukuruz u Padinskoj Skeli, onda smo „džaba krečili“. Onda će nam se opet dogoditi Peti oktobar – razočaranje, propadanje i iseljavanje.
Nije to lak posao, ni bezopasan. Gang na vlasti je spreman da zastraši i ubije svakoga ko ugrožava „biznis“. Takvi će sigurno biti i kad ih narod razvlasti. Ali to nije razlog da se država preda, jer država ima resurse, ima poreske knjige, ima silu i zakone. I Udba ima svoje knjigovodstvo. Sve ostalo je stvar političke volje.
Devedesetih godina u vreme vladavine bračnog para sa Dedinja (plus Šešelj) zemlja je bila potpuno rasturena i pod sankcijama. Sve je bilo izmešteno na crnu berzu. Iz Srbije su iznošene devize u džakovima, uglavnom na Kipar. Posle Petog oktobra i pada crveno-crne koalicije, demokratska opozicija je najavljivala povratak iznetih milijardi.
U potrazi za iznetim dolarima prednjačio je Mlađan Dinkić sa njegovom ekipom iz Narodne banke. Desna ruka mu je bio Labusov zet Dušan Lalić. Pare „samo što nisu“ stigle u Srbiju – prvo tri milijarde, pa se svelo na sigurnih milijardu i dvesta miliona. Onda je pronađeno dvesta miliona i na kraju nijedan dolar nije vraćen državi i narodu, kome i pripadaju.
Vratio se taj novac, ali na drugi način i drugim tokovima. Njime su kupovane firme po Srbiji, tobož kupci su bili strani investicioni fondovi, otvarane su banke… a „dobro obavešteni“ su šaputali da je deo kiparskih para zaplivao i Beogradom na vodi.
Mesecima i godinama bile su aktivne firme, poput „Anteksola“, koje je Miloševićeva ekipa osnovala na Kipru. Bila je dostupna i dokumentacija, moglo se lako ući u trag novcu. Iz Haškog tribunala, koji se takođe bavio srpskim parama, policiji i tužilaštvu stigle su desetine kutija dokumentacije. Njihova sadržina za javnost je ostala tajna.
Mnogi koji su znali nešto o kiparskim parama dobili su po prstima. Tužilac Miljko Radisavljević, koji je najavljivao sepektakularna otkrića – ućutkan je. Velimir Ilić, koji se uključio u istragu – sklonjen je. Borka Vučić, čuvar svih tajni, nastradala je u saobraćajnoj nesreći (?)…
Od Mlađana Dinkića građani nikada nisu dobili izveštaj. Vladan Batić i advokat Aleksandar Lojpur podnosili su krivične prijave protiv dotičnog, koje verovatno i danas čame u nečijoj fioci. Dinkić od Vučića nije dobio obećano prugasto odelo, već koordinaciju biznisa sa Arapima. Para vrti gde burgija neće.
Nova vlast jednostavno mora da zapleni sve ono što su presvučeni radikali oteli na nameštenim tenderima, reketom i kriminalom. Da oni koji sada vladaju ne bi našim parama vladali iz senke kupujući stranke, izbore, presude i slobodu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
