11
Šta povezuje vojnike u Prvom svetskom ratu sa Užičanima? Isto ono što spaja nekadašnje borce u Vijetnamu sa sadašnjim stanovnicima Vinče – to što su bili izloženi dioksinu, toksičnom jedinjenju koje se koristilo za pravljenje bojnih otrova.
Slušao sam doktorku koja kaže da taj strašni otrov urušava imuni sistem i onda praktično nema bolesti koju ne može izazvati. Kancerogen je, a najčešće napada pluća. Hoće od njega i dijabetes, dovodi do promene ponašanja, teških neuroloških defekata i steriliteta.
Jedan profesor, hemičar veli da su dioksini i furani koji se oslobađaju pri sagorevanju guma i plastike na deponijama pogubni za trudnice, decu i bolesne osobe.
Dioksin je toliko toksičan da se njegovo prisustvo meri jedinicom – pikogram, koja je hiljadu puta manja od nanograma. Opet taj nanogram je hiljadu puta manji od mikrograma. Ali pikogram je nevidljiv, pa ono što se ne vidi toga ni „nema“. A, kad nečega „nema“, nema ni razloga za brigu.
Od Velikog petka pa do letnjeg Svetog Nikole (05.- 22. maj) Užice i okolina se truju i guše u dimu i smradu sa deponije Duboko koja se samozapalila. Buknuo je metan ispod milion i kusur kubika smeća, pa još na dubini od 15 metara. Nema načina da se požar na brz i efikasan način zaustavi.
No, kad se požar ne može zaustaviti onda o tome ne treba ni pričati, pogotovu ne na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ni na Javnom servisu. Ni u Vladi Srbije. Šta je briga ministra zdravlja za posledice. Ne bi valjalo ni da premijer dođe na deponiju, uvukao bi se smrad u odelo. Ušlo bi i u limuzinu.
Tako se opekla gospođica Irena, još joj se kosa oseća, a bila je samo 12 minuta. Eno, ministarka prosvete mudro ćuti. Zato njena frizura nije izložena tom užasnom vonju i tim otrovima. Dobro, jesu đaci u užičkim školama, ali šta da im radi, što se ne školuju u drugim mestima.
Onaj što je nekada „bio magarac“ pa je sad unapređen u ministra poljoprivrede nema potrebu da se sekira. To što ima zagađene salate, luka i ostalog povrća i onako će pojesti Ercovi, neće to stići ni do Ljiga, a kamo li do Beograda. Znači sve je pod kontrolom.
Nije lud ministar da se bavi time, da, ne daj bože. naredi uništavanje svega što je zagađeno. Dosta je što spaljujemo svinje zbog kuge, a i na to nas je Evropa naterala.
Na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotice može se pročitati da dioksini ostaju dugo u organizmu, od sedam do 11 godina. Na sajtu užičkog zavoda takve procene nema. Ima nekakvih merenja i uglavnom „nisu prekoračene granične vrednosti“. Problem je samo što se prisustvo dioksina, furana i drugih opasnih čestica ne meri. Meri se ono što za ovaj slučaj nije toliko bitno.
Dioksin je u nadležnosti Ireninog ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine. U Agenciji kažu takva merenja od njih ni Evropa ne traži. Pa naravno kad u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj… ne gore deponije, niti iko u dvorištu spaljuje gumu i plastiku. To što se sirotinja truje po balkanskim gudurama njih ne dotiče. Mogli bi mi da merimo zbog sebe, ali ni nama nije do nas.
Ne znam kako se uopšte stručnjacima iz užičkog zavoda omaklo upozorenje da se ne otvaraju prozori i da đaci ne rade fiskulturu na otvorenom, kad je sve u granicama.
Regionalna deponija Duboko inače radi bez dozvole, zatrpani su odvodi metana, pretvorena je u divlje smetlište – pa šta. Direktor se hvali kako ide s vatrogascima, a ne nosi masku. I ništa mu nije. Bože sačuvaj nas, tako su i ozračeni vojnici na Kosovu mislili da im ništa nije, posle su napunili groblja po Srbiji.
Nema nijednog Užičanina sa kojim sam razgovarao, a da ovih dana nije čuo za nekoga ko je imao problem sa disanjem, da je morao kod lekara. O dugoročnim posledicama znaćemo za nekoliko godina, za deceniju, kad račun dođe na naplatu.
Da li otrovi napadaju i zdrav razum znaćemo već drugog juna kad građani imaju priliku da se zahvale vlastima koje su najviše doprinele ovoj nesreći. U suprotnom znači da su otrovi delovali.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare