Elis Bektaš: Boško Jakšić, čovek koji je iz Politike izašao uspravan

Broz, plejada primus inter paresa od Koliševskog do Kostića, Milošević, Koštunica, Đinđić, Tadić, Nikolić... A onda je na čelo Srbije došao čovek kojem nije potrebna ni Politika ni politika, odnosno i jedna i druga su mu potrebne samo kao privid samih sebe

Taj prekid saradnje po svoj prilici nije usmeren protiv Jakšića lično, već protiv Jakšića kao simbola i paradigme. Sa njegovim tekstovima čitalac se i može i ne mora slagati, pa je takvu slobodu neslaganja znao iskoristiti i autor ovih redova, ali čak i kada nisu po volji čitaoca, Jakšićevi su tekstovi bili demonstracija novinarstva koje informiše, ali i nagoni na promišljanje i na preispitivanje i koje ukazuje na manevarske prostore mogućnosti, nasuprot večnoj tendenciji svake vlasti da svoj manevarski prostor proglasi nužnošću, kako bi na taj način imala opravdanje za greške i promašaje.

Jakšić iz Politike nije amputiran zbog svojih kritičkih stavova prema vladajućem režimu u Srbiji i njegovom poglavniku, Aleksandru Vučiću – uostalom, na tu je temu nemoguće napisati kritički tekst čija bi oštrina pomerila već dostignute granice. Jakšić je sa stranica Politike udaljen kao opomena svakom javnom i medijskom peru u Srbiji. Tim je činom sprega režima i medijskog kapitala poslala nedvosmislenu poruku – ukoliko želite da budete glas u javnosti, zaboravite na mišljenje i na preispitivanje i prihvatite se zilotskog prozelitizma. Poželjno je da hvalite i slavite režim i njegovog poglavnika, no možete biti i kritični prema njemu, ali isključivo ako je ta kritika vulgarna, agitpropovska, lišena mišljenja i preispitivanja, jer će režim sa takvom kritikom lako izaći na kraj.

Odstranjivanje Boška Jakšića iz Politike označilo je početak kraja procesa bipolarizacije i radikalizacije medijskog prostora u Srbiji. Režim će u tom prostoru tolerisati čak i one koji ga ruže ali samo ako to čine po istoj strukturalnoj matrici kao i oni koji režim slave, no neće tolerisati precizno korišćenje pojmova, plauzibilno informisanje, promišljanje i preispitivanje, a pogotovo neće tolerisati duhovitost. Kraće kazano, neće tolerisati ništa što odiše modernitetom i emancipacijom.

Režim je svoj prag tolerancije spustio na nulu, da bi ga prelazili samo oni koji gmižu i pužu, ne i oni koji hodaju, poput Boška Jakšića.