Beograđani, hajde da se kolektivno iselimo

Kako je to izgledalo u praksi? Pa, krenete oko 7.30 od Vuka, stignete malim zaobilazim uličicama do Takovske, krenete uz Takovsku, čekate 25 minuta da stignete od Botaničke bašte do ugla s Džordža Vašingtona (oko 50m), tamo vas policajac uputi levo (nazad prema Vuku), da biste opet išli gotovo do Vuka, pa onda opet odatle do ugla s Takovskom, Bulevarom, u koloni koja mili jer su zatvorene 29. novembra (sadašnja Despota Stefana), Ilije Garašanina, a saznali smo tog jutra- i Takovska, jeidna ulica kojom ste možda mogli da se provučete.Sve one hiljade ljudi koji kroz taj deo grada pokušavaju da se probiju do Novog Beograda, ne znaju ni kuda da idu, u očaju se okreću, seku, svađaju, za guše uzimaju, a da ne govorimo o tome da vas zbog svih onih koji neviđeno žure i već su na ivici nervnog sloma, na svakih 200 metara čeka potencijalna saobraćajka.Divno jutro u beogradskom saobraćaju za ženu u sedmom mesecu trudnoće.Prvo sam bila očajna, pa mi je bilo smešno, i na kraju sam im kao i veliki deo vas, dragi čitaoci, psovala sve po spisku.U Beogradu je juče nivo zađagenosti prelazio vrednosti od 130-150 PM2 čestica, a nije ni počela grejna sezona. To je, uz kolaps, najbolji nagoveštaj zime u kojoj, zbog cena struje i gasa i očajne situacije s drvetom za ogrev, možemo očekivati da ćemo udisati sve što ljudima padne pod ruku - spaljenu garderobu, smeće, kablove, karton, prašinu i ko zna šta još.Da ne govorimo o tome kako hleb i jogurt plaćamo suvim zlatom, dok nam onaj koji je za sve kriv sipa neku besmislenu geopolitičku priču svaki dan u vanrednim obraćanjima, kao da nećemo nagrabusiti i ovako i onako, a bradati zadrigli popovi nam kroje udžbenike.Mislim, jedva čekam da mi se dete zimus rodi u Beogradu, tako ste se lepo za njega (Beograd) postarali - jedva čekam da mi se dete rodi u smogu, kolapsu, očaju i ludilu.Kad sam se konačno domogla Novog Beograda, posle sat i po vremena, počela sam da razmišljam kako ovom gradu nema pomoći, i to je odavno jasno.Možda bi zato najbolje bilo da se mi (normalni) iselimo, i da Beograd prepustimo štancovanom nepismenom kvazi doktoru nauka, podlom aparatčiku koji najviše liči na lutku na navijanje što ide i besciljno skakuće, i svoj gospodi koja se baškari u Jovankinoj vili, i onoj koja je oprala naše pare u Beogradu na vodi za 7.000 evra po kvadratu.Neka se sami dave u svom smogu, neka piju vodu iz Save u koju vrše nuždu, neka putuju na posao ulicama koje su raskopali, a mi da idemo na neko bolje mesto, da tamo rađamo decu, i da ne damo više baš svim budalama u ovoj zemlji da od nas prave budale.Ako neko ima predlog za komunu u kojoj oni neće imati pristup, gde će na njihove radio i TV frekvencije biti blokirane, gde nećemo morati da gledamo dojučerašnje borce za ljudska prava, a sada njihove plaćenike za sitne pare kako nam morališu, računajte da sam među prvima.U Beogradu se više ne može živeti, a biće sve gore.