Analizirali smo unapred obraćanje predsednika Vučića pred komemorativni skup u Novom Sadu

Nikad naprednjaci nisu bili kreativni. Njihov omiljeni “sport” je uvek bio isti, zato niko nije šokiran kad se uoči protesta pojave vesti koje bi u svakom zdravom i normalnom društvu bile signal da nešto nije u redu.

A scenario je uvek isti. Medijska priprema za obračun, u kojem završni čin ima predsednik (neko bi pomislio da on sve i organizuje?), nimalo nije kreativna, ali izgleda otprilike ovako:

Vozovi stanu, navodno zbog podmetnutih bombi koje nikad nisu ni postojale, a navodni “dojavljivači” nikad ne bivaju uhapšeni.

Onda dežurni medijski plaćenici naprave specijalnu emisiju koja se istovremeno emituje na nekoliko televizija sa nacionalnim frekvencijama.

U tim emisijama je uvek ista priča – Vučić je jedan, mučenik, čuva državu koju “blokaderi hoće da je ruše". On kao nešto brani, a ovi kao njega ne daju i pričaju kako je mnogo pametan, ali i umoran da se sam brani od “napada spolja”.

Onda slede hapšenja. Policija, odnosno naprednjačka pretorijanska garda, izvodi “spektakularna hapšenja terorista”.

Na kraju - pojavi se predsednik koji se obraća naciji, daje svoju "ocenu situacije" i priča nam kako je "star i umoran."

I šta onda bude?

Da li se zbog toga manji broj ljudi pojavi na protestima?

Da li zbog toga neko ko juče nije verovao Vučiću odjednom počinje da veruje u njegove laži?

Da li to menja sliku o predsedniku kao čoveku koji je uništio univerzitete, prosvetu, nauku, kulturu i zdravstvo, koji je obrukao državu kad mu se navodno slošilo pošto je dobio “korpu” u Americi, dok je vukao za rukave činovnike Stejt departmenta da mu pomognu da se slika sa Trampom?

Da li to menja sliku o njemu kao čoveku koji je obrukao policiju i naterao sve časne ljude da je napuste, a kod mladih stvorio utisak da je sramota obući uniformu?

Na koncu, da li to menja sliku o njemu kao čoveku koji je generator korupcije koja je zašla u sve pore našeg društva i preti da nam, poput skakavaca, pojede ostatke države?

Ne, i nikad neće.

Ljudima je jasno ko su naprednjaci i njihov šef – šta (ne)znaju i za šta su (ne)sposobni. Svima je jasno da je njihovo jedino i glavno oružje laž.

On će i danas lagati, uveravaće vas da neko hoće da sruši državu, da je on brani (laže, brani položaj, moć i ogroman novac koji su on i ekipa oteli od građana), te da je on jedini garant stabilnosti države. Ove države koju danas, zbog njegovog straha da se suoči sa realnošću, trese nezapamćena društveno-politička kriza i koja se, zbog njegovog kukavičluka da “preseče”, suočava sa sankcijama koje mogu ekonomski da je uruše.

Sve njegovo je laž. Srastao je sa svojim lažima, pa nije ni čudo kad se saplete dok govori da mu je prva asocijacija na subotu, 1. novembar, “neka utakmica”.

Igra se utakmica, predsedniče. To je utakmica života za mnoge od nas kojima je dosta laganja, spinova, prenemaganja i bezobalne pljačke.

Na vašu žalost, niste pozvani.

Igra se pošteno, vi to ne umete.