Ako biste morali da birate…?Rodoljub Šabić o pokušajima vlasti da ugasi slobodne medije

Na dva i po veka staru sentencu sjajnog Tomasa Džefersona podsetio me nedavno objavljeni snimak razgovora direktora kompanije Telekom (u pretežnom vlasništvu države Srbije) sa direktorom kompanije Junajted medija (u pretežnom vlasništvu stranog investicionog fonda) koji je izazvao izuzetno veliku pažnju javnosti ne samo u Srbiji već širom Evrope pa i sveta.

Takvu pažnju i zaslužuje budući da sadržina razgovora, u kome jedan direktor direktoru konkurentske kompanije najavljuje odnosno potvrđuje nameru da rasparča i minimalizuje operacije svoje kompanije u Srbiji i ispuni obećanje predsedniku republike o smeni izvršne direktorke, na upečatljiv način izaziva veoma ozbiljne sumnje u kršenje važnih principa uređenog društva poput slobode medija ili fer konkurencije na tržištu, ali i u kriminalnu trgovinu uticajem.

Objavljivanje sadržine razgovora a potom i skandalozan događaj prilikom pokušaja novinarke da od direktora dobije komentar tog razgovora (zadržana je, telefon joj je bio oduzet, prećeno joj je i zahtevano da obriše snimljeno) suočio je rukovodstva obe kompanije ali i vlast Srbije (posebno predsednika republike više puta pominjanog u razgovoru) sa obavezom da odgovore na niz otvorenih pitanja.

Način na koji su oni na tu obavezu „odgovorili“ nije otklonio ni jednu sumnju.

Direktor Telekoma se oglasio jednom neverovatnom, nerazumljivom i bukvalno nemuštom izjavom iz koje je samo donekle jasno jedino to da će on „podneti prijave protiv svih koji su…“ ali ne i zbog čega konkretno i ko su „svi“. Predsednik republike je, očigledno nastojeći da stvar relativizuje, izjavio, u najkraćem, sledeće – on nikad nije želeo da ugasi nezavisne medije a da je želeo, mogao je kad god je hteo da to uradi. Samo je Junajted medija potvrdila autentičnost razgovora ali je odbacila tvrdnje da je dogovarala potkopavanje nezavisnosti svojih medija, šta više, naglasila je svoju „posvećenost održavanju dosledne i jasne granice između upravljačkih i uredničkih odluka“.

Mnogo je razloga zbog kojih je u navedeno teško verovati. Predsednik republike je uostalom svojevremeno, kao ministar informisanja u Vladi prethodnog srpskog autokrate, ne samo želeo da gasi nezavisne medije već ih i gasio. Što se Telekoma tiče, odavno su poznata njegova nastojanja da uz neskrivenu podršku vlasti oslabi ili uništi nezavisnu konkurenciju. U tom kontekstu posebno je markantan bio sporazum Telekoma sa kompanijom Telenor kojim je svojevremeno, pre pet godina, dogovorena saradnja sa sasvim neskrivenim, u sporazumu izričito navedenim ciljem da se uništi nepoćudni kablovski operator u okviru kog su radili i danas rade slobodni mediji N1 i Nova S. A i nezavisno od tog sporazuma Junajted medija je godinama ukazivala na monopolističko ponašanje, opstrukcije, pritiske i podmetanja od strane Telekoma, tvrdeći da je za sve to imao podršku vrha vlasti.

Zna se da je strancima koji se bave biznisom poznato da je Srbija izuzetno koruptivna zemlja, u tom pogledu u samom crnom vrhu Evrope. I da se shodno tome u njoj može poslovati potpuno zanemarujući i kršeći zakone i praveći sa vlastima „kompromise“ koji bi u njihovim domicilnim zemljama bili nezamislivi. Sve, razume se, uz odgovarajući, javnosti nepoznat ekvivalent. Zar pomenuta izjava Junajted medija u kojoj se potvrđuje poštovanje razlika između vlasničkih i uređivačkih prava i „objašnjava“ da smena direktora nema veze sa uređivačkom politikom, ali prećutkuje i ne komentariše šta stvarno znači „minimalizacija operacija“ ili „moram ovu kompaniju učiniti malom“, ne upućuje na zaključak da ni ona nije imuna na neprincipijelne ali lukrativne kompromise?

Dobro je što su redakcije medija u sastavu Junajted medija jedinstveno stale iza zahteva za očuvanje svoje nezavisnosti i istakle da ne pristaju da budu predmet politikantskih dilova i trgovine između vlasti i investicionih fondova. Zaslužuju najširu moguću podršku građana i javnosti.

Ali građani i javnost treba na sve raspoložive načine da stanu u odbranu nezavisnih medija pre svega u svom vitalnom interesu. Smisao nezavisnog istraživačkog novinarstva je uvek bio i sada je u kontroli postupaka onih koji imaju veliku moć i koji nastoje da je uvećaju što je moguće više. Ako eliminišu prepreku koju im u tome predstavlja nezavisno novinarstvo, pogotovo u zemljama sa nerazvijenom demokratijom koje se guše u korupciji i organizovanom kriminalu, ta moć oligarha, politikanata i „kontroverznih“ biznismena postaje i bukvalno svemoć a građani, javnost i njihovi interesi svode se na običan predmet manipulacija.