0
Nosilac liste “Ujedinjeni za pobedu Beograda” i kandidat za gradonačelnika Vladeta Janković rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” da je kampanja za nama bila neravnopravna, ali i da je uprkos svemu pobeda u prestonici sasvim realna. On je dodao da ga ne bi iznenadilo da naprednjaci naposletku ne priznaju rezultate izbora, ukoliko im oni ne budu odgovarali.
– Naprednjaci su se tokom deset godina na vlasti toliko osilili i toliko duboko zabrazdili u zloupotrebe, imaju da izgube toliko mnogo i strah od posledica je kod njih toliko dubok da je, iskreno govoreći, neko gospodsko priznanje eventualnog poraza teško zamislivo – rekao je Janković.
Kakve utiske nosite iz ove kampanje? Da li je ona bila poštena i jeste li imali priliku da na adekvatan način predstavite svoj plan i program?
– Kampanja koja je pri kraju bila je vrlo intenzivna i, bar po mom utisku, uspešna. Poštena nije bila ni približno, niti je bilo bar privida ravnopravnosti. Svakome mora biti jasno da je opoziciji, a posebno onoj koja ozbiljno ugrožava režim, do pred sam kraj uskraćena svaka prilika da se obrati biračima preko televizija sa nacionalnom frekvencijom. Pri tome najveću odgovornost snosi RTS, javni servis koji ne može da se izgovara privatnim statusom, a njegov direktor i urednik Informativnog programa ozbiljno su kršili zakon. Predizborna neravnopravnost mora biti očevidna svakome ko prođe ulicama gradova i putevima Srbije i na takoreći svakoj drugoj banderi vidi isti produhovljeni lik, svakome ko sluša radio sa neumornim ponavljanjem naprednjačkih slogana i svakome ko u razmacima od desetak minuta na televiziji mora da gleda neki od njihovih bezbrojnih, nametljivih i neinventivnih spotova. Voleo bih da verujem kako se bar neko upitao koliko sve to košta i odakle, sem iz naših džepova, taj novac može doći. Sve u svemu, opozicija je pod okolnostima, i po cenu ogromnog napora, iskoristila svaku mogućnost da do birača dopre, a da li će to biti dovoljno – da upotrebim floskulu – „ostaje da se vidi“.
Šta su vam rekli Beograđani, šta su njihovi najveći problemi?
– To zavisi od dela Beograda u kojem se sa građanima razgovara, ali je svima zajednički i najveći problem zagađenost, i to ne samo vazduha, nego i vode, i tla. Odmah zatim dolazi problem zagušenog saobraćaja i neadekvatnog javnog prevoza, a otprilike na trećem mestu je nezadovoljstvo zbog divlje gradnje i zatiranja nekadašnjeg svetlog i čovečnog lika prestonice.
Tokom kampanje izostalo je vaše sučeljavanje sa Aleksandrom Šapićem, kandidatom SNS. Kako gledate na to što predstavnici vlasti mahom izbegavaju debate?
– Ne samo Šapić nego i svi naprednjaci, počev od neprikosnovenog vođe, već deset godina svoju nedoraslost kriju tako što izbegavaju svaku mogućnost da na bilo koji način budu osporeni pred javnošću i dovedeni u položaj da odgovore na nenaručena pitanja ili objasne prekršena obećanja i zataškane afere. Razlog je jednim delom zaslepljenost vlašću, drugim delom kukavičluk, a trećim nedostatak argumenata. Zašto bi neistomišljenike gledali u oči i s njima ukrštali razloge, kad mogu, i to sasvim doslovno, da preko svojih plaćenika, udarac razloga zamene udarcem čekića?
Pročitajte još...
0
1
5
0
Mislite li da je kampanja pomogla da promenite mišljenje glasača koji su ranije podržavali SNS? Kako su oni reagovali na vas?
– Ne sumnjam da smo pokolebali neke, ali je to daleko od dovoljnog. Mi možda razlozima i načinom ophođenja i dopremo do mnogih, ali kod većine neminovno preteže briga za opstanak, jer su ucenjeni i sistematski zastrašivani. Osim armije plaćenih aktivista i pomoćnih službi raznih vrsta, u samom Vučićevom biračkom telu ima, prirodno, i iskrenih obožavalaca vođinog lika i dela, ali nema sumnje da većina jednostavno životno zavisi od milosti stranačkih funkcionera. Prirodno je što bi oni voleli da se te zavisnosti oslobode, i otuda poneki zvižduk na režiranim skupovima, ali ne vide blisku alternativu – od prigušenog povika do otvorenog otklona dugačak je put. Osim toga, neminovno je i logično da unutar naprednjačkog korpusa dođe do poremećaja, jer ima mnogo onih čija su očekivanja izneverena i koji se već deset godina uzalud nadaju naknadi za lojalnost, da ne kažem za prodaju duše. Odnos prema opoziciji za koji pitate varirao je u zavisnosti od vrste naprednjačkih pristalica sa kojima smo dolazili u dodir. Nekad je to uzdržan stisak ruke, nekad skriven poluosmeh, nekad ružna reč, a poslednjih dana, kao u Boleču, nije isključena ni šaka u glavu.
Koliko ste upoznati sa istraživanjima javnog mnjenja, da li je realna pobeda opozicije u Beogradu?
– Lično bih više voleo da znam kladioničarske kvote, ali pouzdano istraživanje od pre nedelju dana ohrabrujuće je do mere da pobeda u Beogradu izgleda sasvim realna. Razlika u odnosu na zbir glasova za naprednjake i njihove otvorene i prikrivene saveznike ostaje vrlo tesna, tako da svaki glas može biti presudan. Neka po ko zna koji put bude rečeno – izlaznost je presudno važna.
Mislite da će vlast biti spremna da prizna izborni poraz?
– Uopšte ne bih s tim računao. Naprednjaci, po opštem mišljenju, sa kampanjom ne prekidaju ni u razdoblju između izbora, ali se ovakav intenzitet ne pamti. To može biti jedino izraz njihove ozbiljne zabrinutosti, a slobodno se može reći i panike od mogućeg poraza. Tokom proteklih nekoliko dana gotovo se fizički moglo osetiti kako temperatura raste, režimski mediji ne poštuju ni osnovne profesionalne obzire, botovi na društvenim mrežama su podivljali, a incidenti, do onih fizičkih, postaju sve češći i drastičniji. Ako pored toga imamo u vidu sve ono što je obelodanjeno oko manipulacija sa biračkim spiskovima, pasivnost nadležnih organa i otvorenu pristrasnost REM-a, postaje jasno da razloga za ozbiljnu zabrinutost ima. Ako, kao što se čini, opozicija dobije većinu, uopšte ne bih isključio mogućnost nepriznavanja izbornog ishoda. Naprednjaci su se tokom deset godina na vlasti toliko osilili i toliko duboko zabrazdili u zloupotrebe, imaju da izgube toliko mnogo i strah od posledica je kod njih toliko dubok da je, iskreno govoreći, neko gospodsko priznanje eventualnog poraza teško zamislivo.
Prethodnih dana svedočili smo sve većem broju poziva za glasanje fantomskim glasačima. Mislite li da je to deo strategije SNS da zaobilaznim putem ostvari pobedu?
– U to uopšte ne sumnjam, jer dokaza ima u izobilju i neoborivi su. I po tom petljanju sa pozivima se vidi da je strah naprednjaka toliki da su izgubili osećanje mere, pa se upuštaju u providne manipulacije, u kojima mogu biti lako uhvaćeni i razobličeni. Posebno zabrinjava to što oni deluju kao da im je potpuno svejedno hoće li biti uhvaćeni u krađi, o čemu najbolje svedoči Vučićevo bezobrazno „Pa šta?“. Po svemu, došlo je vreme kada se sredstva više uopšte ne biraju.
Istovremeno, aktivisti vladajuće stranke su postali agresivni, pa smo tako svedočili i napadu na opozicione predstavnike u Boleču. Ko je odgovoran za ovakvu atmosferu?
– To je još jedan dokaz koliko se atmosfera zgušnjava i koliko je panika otišla daleko. Pošto se opoziciji sistematski uskraćuje korišćenje sala, skupovi se u vrlo velikom broju slučajeva održavaju na otvorenom, i mi smo već vrlo dugo na ivici incidenta. Scene iz Boleča su zastrašujuće, možda najviše zbog toga što su siledžije bile odevene u naprednjačke jakne, što neminovno izaziva asocijaciju na neke druge uniforme i neka druga zla vremena. Nalazimo se na opasnoj ivici nasilja. Naprednjaci bi trebalo da se sete scene sa bagera u Šapcu i da imaju na umu poslovicu o broju krajeva na batini.
Sa kim ste spremni da sarađujete iz stranaka opozicije nakon izbora?
– To nije nešto o čemu mogu da se izjasnim u ime koalicije čiju listu za Beograd predvodim. Lično, jedino sigurno znam sa kim nikada i ni po koju cenu ne bih pristao da sarađujem.
Bila bi mi čast da sarađujem sa Duškom Vujoševićem
Duško Vujošević, nosilac liste “Ajmo ljudi” u Beogradu, rekao je da je njegova ambicija “da bude Vesić”, odnosno zamenik gradonačelnika. Ukoliko biste vi bili gradonačelnik, da li biste prihvatili da vam on bude zamenik?
– Ne verujem da je gospodin Vujošević to ozbiljno rekao, ali ja sasvim ozbiljno kažem da bi mi svaki oblik saradnje sa čovekom njegove vrednosti činio čast.
BONUS VIDEO: Vladeta Janković o smrti Vladimira Cvijana
Pratite nas i na društvenim mrežama: