Svima nam se bezbroj puta desilo da nam se nešto, o čemu smo upravo pričali, pojavi u vidu reklame na društvenim mrežama. Međutim, Robertu G. Rivu se dogodila još jezivija stvar. Nakon što je proveo nekoliko dana u poseti mami, vratio se kući i počele su da mu iskaču reklame paste za zube koju ona koristi, a da nikada u razgovorima nije pomenuo taj brend, niti ga je pretraživao na internetu.

Robert, koji se bavi zaštitom privatnosti u tehnologiji, objasnio je na Twitteru zašto se to zapravo desilo, a piše Startit.

Na početku je odbacio verovanje da nas aplikacije prisluškuju i da je to teorija zavere. Ali, kako je rekao, one uopšte i ne moraju da nas prisluškuju, s obzirom na to da smo im već bez razmišljanja dali mnogo važnije informacije.

I'm back from a week at my mom's house and now I'm getting ads for her toothpaste brand, the brand I've been putting in my mouth for a week. We never talked about this brand or googled it or anything like that.

As a privacy tech worker, let me explain why this is happening. ?

— Robert G. Reeve (@RobertGReeve) May 25, 2021

Kao što već znamo, aplikacije prikupljaju gomilu podataka sa naših telefona. Uz naš jedinstveni ID uređaja vezuju se naše lokacije, demografski podaci i slično. Agregatori tih podataka plaćaju da bi prikupljali podatke sa svih strana, kao na primer, kada koristite karticu s popustom u prodavcnici. Tu su prilikom svake kupovine.

Oni mogu da povežu naše kupovine u određenom supermarketu s našim Twitter nalogom, ukoliko smo obema kompanijama dali svoju e-mail adresu, broj telefona i pristali na njihove uslove korišćenja, koje podrazumevaju takvu razmenu podataka.

Već smo pomenuli da aplikacije znaju našu lokaciju preko GPS-a. Ukoliko se različiti telefoni često nalaze na istoj lokaciji, algoritmi sami počinju da prepoznaju ko su ljudi s kojima smo u stalnom kontaktu, i zapravo prave mrežu naših kontakata. Tako mogu da ukrštaju naša interesovanja s interesovanjima naših prijatelja, kolega, porodice, te će nam iskakati i oglasi zasnovani na informacijama prikupljnim od ljudi koji nas okružuju.

Tako meže da se desi da nam izađu oglasi i o stvarima koje nas ne interesuju, ali mogu podsvesno da nas nateraju da započnemo razgovor o njima s ljudima koje interesuju ti proizvodi. Dakle, imamo jedan sistem, jednu bazu, u kojoj se nalazimo svi i koja stvara sliku o nama, ne samo na osnovu nas, nego i na osnovu ljudi koji nas okružuju.

Kako se navodi na portalu StartIt, sve to neodoljivo podseća na priču koju je razotkrio Edvard Snouden, s jednom malom, ali ključnom razlikom — aplikacijama smo mi dozvolili da to čine. Svaki put kada prihvatimo uslove korišćenja, mi se odričemo dela svoje privatnosti. Svi ti delići se sklapaju i stvaraju kompletnu sliku o nama, u pokušaju da se sazna ko smo, odnosno šta nam treba i šta želimo.

Zato Robert predlaže da blokiramo oglase na aplikacijama i da im onemogućimo praćenje, jer se ne radi samo o nama — naši podaci preoblikuju internet. Kako on kaže, internet nikada neće biti otkačeno mesto kako ga pamti iz mlađih dana, jer su velike kompanije došle da isisaju dolare iz njega, ali bi valjalo da im otežamo posao. Međutim, ovde dolazimo do bolne istine – da bi većina ljudi birala internet koji plaća ustupanjem ličnih podataka, nego internet koji treba da plati novcem.

Izvor: Startit