Zakon EU o digitalnim uslugama (DSA) zvanično je stupio na snagu. Počevši od 25. avgusta 2023, tehnološki giganti kao što su Gugl, Fejsbuk, TikTok i drugi moraju da se pridržavaju sveobuhvatnog zakona koji onlajn platforme smatra zakonski odgovornim za sadržaj koji se na njima pojavljuje.
Iako je ovaj novi zakon usvojen u EU, verovatno će imati dalekosežne globalne posledice. Evo šta tačno DSA radi i kako EU planira da ga sprovede.
Šta je Zakon o digitalnim uslugama?
Sveobuhvatni cilj DSA je, kako kažu iz EU, da podstakne bezbedno onlajn okruženje. Prema novim pravilima, onlajn platforme moraju da pronađu način da spreče i uklone objave koji sadrže nelegalni sadržaj, robu ili usluge, dok istovremeno daju korisnicima jednostavan način da prijave ovu vrstu sadržaja.
Pored toga, DSA zabranjuje ciljano oglašavanje zasnovano na seksualnoj orijentaciji, religiji, etničkoj pripadnosti ili političkim uverenjima osobe i postavlja ograničenja na oglase koji ciljaju decu. Takođe zahteva da onlajn platforme obezbede više transparentnosti o tome kako njihovi algoritmi funkcionišu.
Pročitajte još
DSA predviđa posebna pravila za ono što smatra „veoma velikim onlajn platformama“.
EU pod „veoma velike onlajn platforme“ podrazumeva one sa preko 45 miliona korisnika mesečno u EU. Do sada je izdvojeno 19 platformi i pretraživača koji spadaju u tu kategoriju, uključujući sledeće:
Ako platforma padne ispod 45 miliona korisnika mesečno tokom cele godine, biće uklonjena sa liste.
Mnoge od ovih kompanija su već navele načine na koje će se pridržavati DSA. Evo kratkog pregleda najistaknutijih.
Iako Gugl tvrdi da je već u skladu sa nekim smernicama koje predviđa DSA, uključujući mogućnost da se kreatori Jutjub videa žale na uklanjanje video snimaka i ograničenja, kompanija je najavila da proširuje svoj centar za transparentnost oglasa kako bi ispunila zahteve navedene u zakonu.
Kompanija se takođe obavezala da proširi pristup podacima istraživačima kako bi dala uvid u to „kako Gugl pretraga, Jutjub, Google Mape i „Google Play“ prodavnica funkcionišu u praksi“. Takođe će poboljšati svoje izveštavanje o transparentnosti i analizirati potencijalne „rizike od nezakonitog širenja sadržaja ili rizike po osnovna prava, javno zdravlje ili građanski diskurs“.
Fejsbuk, Instagram, Treds, Vacap
Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, radi na proširenju opcije Ad Libary, koja sakuplja oglase koji se prikazuju na njenim platformama. Kompanija će u sklopu nje uskoro početi da prikazuje i arhivira sve oglase koji ciljaju korisnike u EU, uključujući i parametre koji se koriste za ciljanje oglasa, kao i kome je oglas prikazan.
Takođe će početi da dozvoljava evropskim korisnicima da gledaju sadržaj hronološki na Reels, Stories i Search na Fejsbuku i Instagramu – tako da nisu podložni Metinom mehanizmu za personalizaciju.
TikTok
Slično merama koje Meta primenjuje, TikTok je takođe najavio da svoj algoritam čini opcionim za korisnike u EU. Kada je algoritam onemogućen, korisnici će videti video snimke koji dolaze iz različitih delova sveta, umesto video snimaka zasnovanih na ličnim interesima.
Takođe će omogućiti korisnicima da pregledaju sadržaj hronološki na svojim feedovima za praćenje i prijatelje. TikTok uvodi i neke promene u svoju politiku oglašavanja. Evropskim korisnicima uzrasta od 13 do 17 godina, TikTok više neće prikazivati personalizovane oglase na osnovu njihove aktivnosti u aplikaciji.
Snap
Snapchat će, slično TikToku, dati korisnicima mogućnost da odustanu od personalizovanih fidova na stranicama Discover i Spotlight, a takođe je objavio izveštaje o tome kako će rangirati postove na ovim fidovima. Kompanija se obavezala da će korisnicima pružiti više informacija o tome zašto su njihovi postovi ili nalog uklonjeni i dati im opciju da se žale na odluku.
Pored toga, Snapchat više neće prikazivati personalizovane oglase evropskim Snapchat korisnicima uzrasta od 13 do 17 godina. Takođe će kreirati arhivu ciljanih reklama koje prikazuje u EU i daće evropskim Snapchat korisnicima starijim od 18 godina više kontrole nad oglasima koje vide.
Šta se dešava ako se platforme ne pridržavaju pravila?
Onlajn platforme koje nisu u skladu sa pravilima DSA mogle bi da dobiju novčane kazne do 6 odsto svog globalnog prometa. Prema Evropskoj komisiji, koordinator digitalnih usluga i Komisija imaće ovlašćenje da „zahtevaju hitne radnje tamo gde je to neophodno“ za rešavanje ovakvih slućajeva. Platforma koja bude konstantno odbijala da se povinuje mogla bi da dobije privremenu suspenziju u EU.
EU već u praksi nailazi na kompanije koje pokušavaju da izbegnu DSA. U julu ove godine, Amazon je podneo peticiju u kojoj traži od EU da preispita svoju klasifikaciju velikih platformi, tvrdeći da je Amazon „nepravedno izdvojen“. Nemački trgovac Zalando takođe je podneo tužbu protiv Komisije EU, na sličan način tvrdeći da ne ispunjava definiciju veoma velike onlajn platforme.
Margret Vestager, evropska komesarka za konkurenciju koja je predvodila veći deo tehnološke regulative bloka, rekla je da će novi akt „pozvati platforme na odgovornost za rizike koje njihove usluge mogu predstavljati za građane i društvo u celini.
DSA ne treba mešati sa DMA ili Zakonom o digitalnim tržištima, koji je dogovoren u martu prošle godine. Oba akta utiču na svet tehnologije, ali DMA se fokusira na stvaranje jednakih tržišnih uslova za sve tehnološke kompanije, dok se DSA bavi načinom na koji kompanije kontrolišu sadržaj na svojim platformama. DSA će stoga verovatno imati neposredniji uticaj na korisnike interneta.
Šta želi da podrazumeva novi zakon?
-Zabranjeno je ciljano oglašavanje zasnovano na religiji, seksualnoj orijentaciji ili etničkoj pripadnosti pojedinca. Ni maloletna lica ne mogu biti predmet ciljanog oglašavanja.
-Velike onlajn platforme, kao što je Fejsbuk, moraće da učine rad svojih algoritama za preporuke (npr. koji se koriste za sortiranje sadržaja na News Feed-u ili predlaganje filmova i serija na Netflixu) transparentnim za korisnike.
-Korisnicima takođe treba omogućiti sistem preporuka koji nije zasnovan na profilisanju. U slučaju Instagrama, na primer, to bi značilo hronološki feed (koji je uveden prošle godine).
-Onlajn platforme će, uz jasno objašnjenje, uklanjati nezakonit sadržaj i obezbediće korisnicima mogućnost žalbe.
-Najveće onlajn platforme biće u obavezi da obezbede ključne podatke istraživačima kako bi „pružili bolji uvid u to kakvi sve rizici na mreži postoje“.
-Onlajn prodavnice moraće da čuvaju osnovne informacije o trgovcima na svojoj platformi kako bi pronašli pojedince koji prodaju ilegalnu robu ili usluge.
-„Tamni obrasci“ — zbunjujući ili obmanjujući korisnički interfejs dizajniran da usmeri korisnike da donesu određene odluke — biće zabranjeni. EU kaže da bi, po pravilu, otkazivanje bilo koje pretplate trebalo da bude jednostavno kao i prijavljivanje za njiu.
-Velike platforme moraće takođe da uvedu nove strategije za suočavanje sa dezinformacijama tokom kriza (odredba inspirisana nedavnom invazijom na Ukrajinu).
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar