Zabrinjavajuće otkriće naučnika: Indijska tektonska ploča se raspada na dva dela

Himalaji čine najmoćniji planinski lanac na svetu, ali njihova zaista prepoznatljiva karakteristika je Tibetanska visoravan iza njih.

Svi se slažu da su obe karakteristike rezultat kretanja Indije ka severu brzinom od 1-2 milimetra godišnje, sudarajući se sa Evroazijom. Tokom 60 miliona godina, takvo usporeno kretanje može izazvati formiranje planina ogromne visine.

Jedna teorija sugeriše da je indijska ploča previše pluta da bi potonula, zbog čega klizi ispod Evroazijske ploče i stvara izbočinu koju znamo kao Tibet. Druga teorija sugeriše da se indijska ploča savija, kao komad papira, a Tibet se pojavljuje kao izbočina.

Međutim, na konferenciji Američke geofizičke unije u decembru predstavljena je treća opcija.

Prema ovoj opciji, indijska ploča se "delaminira". Da kontinenti imaju nervne ćelije, ovo bi bio jako bolan proces, pri čemu se gornji deo ljušti kako bi podržao Tibet, dok gustina donjeg dela tone. Zagovornici tvrde da je gornji plutajući deo dovoljno debeo da objasni ogromnu nadmorsku visinu Tibeta. U međuvremenu, donji deo se ponaša na način poznat iz situacija u kojima se okeanske ploče povlače ispod kontinentalnih ploča, kao što je slučaj gde se Južna Amerika susreće sa Pacifikom.

Helijum je dokaz

"Nismo znali da se kontinenti mogu ponašati na ovaj način, a to je, za nauku o čvrstoj Zemlji, prilično fundamentalno", rekao je profesor Douve van Hinsbergen sa Univerziteta u Utrehtu za Science Magazine.

Nije praktično bušiti do dubine od 100 kilometara da bi se testirala ova ideja, pa se zaključci izvlače iz pojedinačnih nepotpunih nagoveštaja. Zagovornici ideje crpe svoje dokaze iz helijuma koji izbija kroz tibetanske izvore, prenosi N1.ba

Helijum je redak na Zemlji, a helijum-3 je još ređi, jer morao je da se sačuva još od formiranja planete - to je jedan od razloga zašto su ljudi predložili da se za njega iskopa Mesec. S druge strane, neki radioaktivni procesi stvaraju novi helij-4. Stoga visoke koncentracije helija-3 ukazuju na izvor.

Merenjem odnosa izotopa helijuma na 200 tibetanskih izvora, Simon Klemperer sa Univerziteta Stanford i koautori pronašli su obrazac koji ukazuje da je manta dovoljno blizu površini severnog Tibeta da helijum-3 pobegne. Dalje na jug, odliv gasa (uglavnom helijuma-4) navodi tim na zaključak da se tamošnja ploča još nije odvojila i formira barijeru koju helijum ne može da pređe. Izuzetak je oblast u blizini Butana. Tamo je, prema njihovim rečima, manta prodrla u koru, stvarajući anomalni signal.

"Uhvaćen prvi put"

Kako je izvestio IFLScience, zaključci su podržani obrascima zemljotresa u regionu, što sugeriše da je upad došao sa istočne strane visoravni.

Ideja je izvodljiva s obzirom na to da znamo da su tektonske ploče strukturirane kao slojeviti kolač. Kuvari na dno stavljaju deblji sloj torte kako se sunđer iznad njega ne bi zgnječila težina. Slično tome, donji deo ploča je formiran od očvrsle stene plašta, koja je gušća od dela koji podržava.

Računarski modeli sugerišu da nešto može da razdvoji ova dva dela. „Ovo je prvi put da je... uhvaćen na delu u tanjiri koja se spušta“, rekao je van Hinsbergen za časopis Science.

Autori sumnjaju da je proces olakšan oblikom indijske ploče, koja je deblja na svojoj severnoj tački i tanja sa strane.

***

BONUS VIDEO: