Dok ruske rakete padaju na ukrajinske gradove, platforme velikih tehnoloških kompanija pretvorene su bojna polja u paralelnom informacionom ratu Zapada i Rusije usred geopolitičke bitke za uticaj.
Prelivanjem ruskog rata s Ukrajinom na društvene mreže, velike tehnološke platforme počele su da ograničavaju ruske državne medije da koriste njihove platforme za širenje propagande i dezinformacija.
Kompanija Meta, koja je vlasnik Fejsbuka i Instagrama, objavila je u ponedeljak da će ograničiti pristup ruskim medijima RT i Sputnjik u Evropskoj uniji, posle izjave predsednice Evropske unije Ursule fon der Lajen da zvaničnici rade na zabrani njihovih sajtova.
„Uklanjamo saržaj koji krši smernice naše zajednice i sarađujemo sa stručnjacima za proveru činjenica kako bismo razotkrili dezinformacije. Kada se sadržaj oceni kao netačan, pomera se niže u fidu i tako ga vidi manje ljudi“, istakli su iz Mete. Naše misli i osećanja su sa svima koji su pogođeni eskalacijom vojnog sukoba u Ukrajini“, istakli su iz Mete. Opširnije o ovome u posebnoj vesti.
Pročitajte još
Nakon zahteva iz EU, Gugl je u utorak uveo slične mere za ta dva medija, najavom da će odmah početi da blokira njihove Jutjub kanale u EU.
Druge tehnološke kompanije iz SAD su dosad uvele skromnije promene poput ograničavanje dometa medija pod kontrolom Kremlja, označavanje njihovih sadržaja kako bi korisnici znali da potiče od ruske vlade i uskraćivanje mogućnosti ruskih medija da prikupljaju prihode od reklama.
Američke vlasti nisu preduzele slične mere ili uvele sankcije ruskim državnim medijana, ostavljajući tehnološke kompanije da se same snađu s tim kako da smanje domet Kremlja. Nalozi RT-a i drugih ruskih državnih medija i dalje su aktivni na Fejsbuku u SAD.
Tviter je u ponedeljak objavio da će, nakon što je poslednjih dana zabeležio više od 45.000 tvitova dnevno od korisnika povezanih s ruskim državnim medijima, dodavati oznake sadržaju sa sajtova Kremlja. Kompanija je takođe navela da neće preporučivati ili usmeravati korisnike na sajtove povezane s Rusijom u svojoj pretrazi.
Tokom vikenda, ta kompanija je objavila da zabranjuje reklame ruskih državnih medija i uklonila mrežu od 40 lažnih naloga, stranica i grupa koje su objavljivale proruske stavove. Mreža je koristila izmišljene osobe koje su se predstavljale kao novinari i eksperti, mada nije imala mnogo publike.
Ruska invazija na Ukrajinu postala je odlučujući geopolitički trenutak za neke od najvećih svetskih tehnoloških kompanija, pošto su se njihove platforme pretvorile u glavna bojna polja za paralelni informacioni rat, piše Njujork tajms.
Poslednjih nekoliko dana Gugl, Meta, Tviter, Telegram i drugi bili su, kako navodi list, prinudjeni da se suoče s tim kako da koriste svoju moć, uhvaćeni između sve snažnijih zahteva Ukrajine, Rusije, Evropske unije i SAD.
Za mnoge kompanije – uključujući Fejsbuk, Gugl i Tviter – rat u Ukrajini je prilika da rehabilituju svoju reputaciju pošto su se poslednjih godina suočili s pitanjima o privatnosti, dominaciji na tržištu i načinu na koji šire toksični i polarizujući sadržaj. Sada, ističe Njujork tajms, imaju priliku da pokažu da svoju tehnologiju mogu da iskoriste za dobro na način koji nije viđen od Arapskog proleća 2011, kada su društveni mediji povezivali aktiviste i bili pozdravljeni kao instrument za demokratiju.
Tehnološke kompanije se, medjutim, suočavaju s teškim odlukama. Pogrešni koraci mogli bi da budu skupi, dodajući dodatni razlog naporima u EU i SAD da se reguliše njihovo poslovanje ili, s druge strane, da navedu Rusiju da ih potpuno zabrani.
Utoliko su te kompanija pred dvostrukom opasnošću, ocenjuje list. Ako preduzmu neke korake, a ne druge, mogle bi biti optužene da rade premalo i polovično, dok bi ograničavanje previše usluga i informacija moglo da odseče obične Ruse od digitalnih komunikacija koje mogu biti protivteža državnoj propagandi.
Možda vas zanima
Posle Putinove odluke da napadne Ukrajinu, velike tehnološke kompanije uhvaćene su u informacioni rat Zapada i Rusije, ističe Fajnenšel tajms, ukazujući da su tvrdnje i kontratvrdnje oko rata u Ukrajini dovele kompanije iz Silicijumske doline usred geopolitičke bitke za uticaj, s obzirom na njihovu poziciju kontrolora protoka informacija koje dospevaju do milijardi ljudi.
S blokadom pristupa RT-a i Sputnjika u EU, na platformama Mete i Jutjuba, čemu se pridružio i kineski TikTok, pokušaji društvenih mreža da uklone dezinformacije i rade proveru činjenica naišli su na optužbe za cenzuru iz Rusije, koja je počela da ograničava pristup Fejsbuku u zemlji i zapretila da će isto učiniti za Jutjub.
Ograničavanje ruskih državnih medija prošireno je izvan sektora društvenih mreža. Gugl je u nedelju odlučio da blokira preuzimanje aplikacije RT na teritoriji Ukrajine.
Majkrosoft se dan kasnije pridružio drugim tehnološkim gigantima u sankcionisanju državnih ruskih medija. Ove mere, kako navode, imaju za cilj sprečavanje širenja lažnih vesti i netačnih informacija oko situacije u Ukrajini.Microsoft je saopštio da će ukloniti aplikacije ruskih medijskih kuća Russia Today (RT) i Sputnik iz svojih digitalnih prodavnica, kao i zabraniti oglašavanje medija pod ruskom državnom kontrolom. Opširnije o ovome u posebnoj vesti.
Na rat u Ukrajini odgovorio je i Epl. Tehnološki gigant doneo je odluku da obustavi prodaju svojih proizvoda i usluga na teritoriji Ruske federacije. Ovo uključuje iPhone, iPad, Mac i ostale proizvode, ali i usluge poput Apple Pay. Pored toga, kompanija je uklonila ruske državne medije Russia Today (RT) i Sputnjik iz svoje AppStore digitalne prodavnice i onemogućila niz opcija na Apple mapama iz bezbednosnih i mera predustrožnosti. Opširnije…
Društvene mreže iz Silicijumske doline, koje su se predstavljale kao politički neutralne, ali posvećene demokratskoj slobodi govora, dugo su se mučile da spreče manipulaciju svojim platformama u svrhu informacionog rata, što uključuje tajne aktivnosti farmi trolova i botova u organizaciji ruske vlade, koja je, kako navodi Fajnenšel tajms, jedna od najaktivnijih aktera u tom polju.
Uklanjanje državnih medija označilo bi novi momenat za društvene mreže, koje su se dosad fokusirale na uklanjanje tajnih operacija, a ne na propagandni aparat neke države, ukazuje britanski list uz ocenu da to nosi rizik da će Rusija proterati evropske medije pošto je već zatvorila moskovski biro Dojče velea kao odgovor na odbijanje Nemačke da dozvoli emitovanje programa RT-a.
Stručnjaci za dezinformacije upozoravaju da ako platforme suviše snažno krenu protiv ruskih državnih medija, to može odgovarati narativima koji su osmišljeni da dodatno seju razdor, kao i da Moskvi daju izgovor da Zapad nije ništa otvoreniji za drugačije mišljenje, što bi joj dalo zeleno svetlo da krene na Bi-Bi-Si (BBC) i druge medije, uključujući domaće opozicione medije.
Opširnije o dešavanjima u Ukrajini pročitajte u našem današnjem blogu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar