Šta se krije iza rekordnih temperatura ovog leta? Naučnici konačno imaju odgovor

Prosečna globalna temperatura 6. juna dosegla je novi vrhunac od 17,23 Celzijusa. Ako vam taj broj možda ne zvuči dramatično, zapamtite da u njega ne ulazi samo temperatura na severnoj hemisferi gde je trenutno leto, već i na južnoj na kojoj traje zima, piše Science News Explores.Naučnici još uvek istražuju sve faktore koji su doprineli istorijsko visokim temperaturama koje smo zabeležili ovog leta. Jedna stvar je sigurna: Klimatske promene izazvane ljudskom aktivnošću snose veliku odgovornost.

Topli okeani

Uzrok brutalne ovogodišnje vrućine verovatno leži u Zemljinim okeanima, kažu stručnjaci.Okeani se zagrevaju već decenijama, mahom zbog ogromne količine gasova staklene bašte koje ljudi ispuštaju u atmosferu.

U aprilu ove godine je prosečna temperatura površine mora u svetu iznosila rekordnih 21,1 stepenii celzijusa. Topliji okeani ne mogu da upiju toliko toplote iz atmosfere, što vrućinu ostavlja u vazduhu i dovodi do viših letnih temperatura.Ove godine, taj problem dodatno pogoršava fenomen El Niño.Radi se o delu prirodnog klimatskog ciklusa koji privremeno zagrejava planetu na svakih nekoliko godina.

Do njega dolazi kada su vetrovi koji duvaju prema zapadu iznad Pacifika posebno slabi, što omogućava nakupljanje tople vode na istočnom Pacifiku, koja preplavljuje hladnu vodu iz dubina, prenosi N1.hr Rezultat je “prekrivač” tople vode koji prekrije veliki deo tropskog Pacifika i ispušta toplotu u atmosferu.Moguće je da je taj fenomen dodatno zagrejao ovo leto, ali nova faza El Niña krenula je tek u junu, a vrhunac neće doseći još mesecima. Prema tome, još je prerano govoriti o tome koliko je El Niño pridoneo nedavnim paklenim temperaturama, smatraju istraživači.

Toplotni talasi

Uz to što je Zemlja uopšteno toplija nego pre, mnogo područja na svetu nedavno su pokosili katastrofalni toplinski valovi, uključujući sever Meksika, Kinu, južnu Europu i jugozapad SAD-a.U Finiksu u saveznoj državi Arizoni čak 31 dan uzastopno su zabeležene temperatura od 43,3 stupnjeva Celzijusa.Dolina smrti u Kaliforniji se 17. jula tik nakon ponoći “kuvala” na 48,9 stupnjeva celzijusa. Moguće je da je to najviša temperatura igde zabeležena u to doba noći.

Toplotni talasi događaju se kada moćni vetrovi u višim slojevima atmosfere kreću da duvaju sporije, što može da izazove vruće “džepove” vazduha koji se zaustavljaju nad određenim područjem danima, čak i nedeljama.Nije potpuno jasno zbog čega dolazi do takvog usporavanja, ali neka istraživanja su pokazala da klimatske promene toplotne talase čine češćima i gorima.Nedavna studija otkrila je uticaj klimatskih promena na toplotne talase zabeležene ovog leta na severnoj hemisferi. Istraživači su izradili računicu sa i bez klimatskih promena, a potom su uporedili koliko često do toplotnih talasa dolazi u jednom i u drugom scenariju.

U svetu bez klimatskih promena, nedavne ekstremne temperature zabeležene u Kini događale bi se svakih 250, a ne svakih 5 godina.Toplotni talasi koji se sada očekuju u Evropi i severnoj Americi svakih deset godina, bili bi gotovo nemogući bez klimatskih promena, pokazali su modeli.

Nova normala

Nova nedavna studija istraživala je koliko su klimatske promene odgovorne za ekstremne vrućine ovog jula.Modeli su pokazali da je više od 6,5 milijardi ljudi širom sveta doživelo vrućinu koju je klimatska promena učinila najmanje triput verovatnijom. Radi se o više od 80 posto svetske populacije.

Prerano je precizno analizirati cenu ovakvog teškog vremena. Ipak, širom sveta zabeležene su stotine hiljada smrti, a potražnja za uređajima za klimatizaciju pojačala je strahove o nestašici električne energije.Ti problemi samo će rasti, dok klimatske promene uzrokuju sve više paklenih vrućina poput ovogodišnje.BONUS VIDEO: