Sem Altman misli da bi tehnologija na kojoj počiva najpoznatiji proizvod njegove kompanije mogla dovesti do kraja ljudske civilizacije.
Nakon što je ChatGPT, koji je razvio OpenAI, pokrenut krajem prošle godine, njegov šef Sem Altman, 38-godišnji tehnološki preduzetnik, odmah se etablirao kao vodeća figura u novoj generaciji alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
ChatGPT je u međuvremenu postao gotovo sinonim za veštačku inteligenciju. Ljudi su ga koristili za sastavljanje imejlova, pravljenje internet sajtova bez prethodnog iskustva, a polagao je ispite na pravnom fakultetu. Stručnjaci smatraju da ima potencijal da izmeni skoro svaku industriju, uključujući obrazovanje, finansije, poljoprivredu i zdravstvenu zaštitu, od hirurgije do razvoja vakcina.
Ali ovi isti alati su izazvali zabrinutost u nekoliko oblasti – od varanja u školama do ljudi koji će u blistkoj budućnosti ostati bez posla, pa čak i egzistencijalne pretnje čovečanstvu.
300 miliona poslova na udaru
Zbog porasta veštačke inteligencije, ekonomisti su počeli da upozoravaju na veliku promenu na tržištu rada. Čak 300 miliona poslova širom sveta moglo bi se na neki način automatizovati korišćenjem generativne veštačke inteligencije, prema procenama Goldman Saksa. Oko 14 miliona radnih mesta moglo bi da nestane samo u narednih pet godina, navodi se u aprilskom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.
Tokom svog svedočenja pred američkim Kongresom, Altman je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti korišćenja veštačke inteligencije za manipulaciju glasačima i širenje dezinformacija, i to je izdvojio kao jednu od njegovih glavnih briga.
Dve nedelje nakon saslušanja, Altman se pridružio stotinama vrhunskih naučnika i istraživača u potpisivanju pisma u kome je, između ostalog, pisalo: „Ublažavanje rizika od izumiranja izazvanog veštačkom inteligencijom trebalo bi da bude globalni prioritet pored drugih rizika na društvenom nivou, kao što su su pandemije i nuklearni rat.’
Ovo upozorenje je privuklo veliku pažnju medija, a neki su sugerisali da bi takve apokaliptičke scenarije trebalo shvatiti ozbiljno.
Pročitajte još
Takođe je primećena značajna napetost u Silicijumskoj dolini — pošto vodeći tehnološki izvršni direktori upozoravaju na potencijal veštačke inteligencije da podstakne izumiranje ljudi, dok istovremeno ulažu velika sredstva u razvijanju ove tehnologije, koja već doseže milione korisnika.
Ključni trenutak u istoriji
Uprkos tome, Altman je postao ključna figura u revoluciji veštačke inteligencije poslednjih meseci. Ovo je rezultiralo tužbama, regulatornim nadzorom, kritikama i pohvalama širom sveta. U svom svedočenju pred Senatom, Altman je naglasio trenutni uspon tehnologije kao ključni trenutak u istoriji.
„Pitanje je da li će veštačka inteligencija biti oruđe koje proširuje znanje i obogaćuje živote ili će, poput atomske bombe, doneti veliki napredak, ali i dugoročne posledice koje nas proganjaju“, kaže Altman za Si-En-En.
Drugi stručnjaci smatraju da Altman i OpenAI treba da budu pažljiviji. Ilon Musk, koji je pomogao u osnivanju OpenAI pre nego što se odvojio od grupe, i desetine tehnoloških lidera, profesora i istraživača, tražili su od laboratorija koje razvijaju veštačku inteligenciju, kao što je OpenAI, da zaustave obuku najmoćnijih AI sistema na najmanje šest meseci, navodeći „velike rizike za društvo i čovečanstvo“.
Altman je rekao da se slaže sa delovima pisma, uključujući i to da se „margina sigurnosti mora povećati“, ali je rekao da pauza ne bi bila „optimalan način“ za rešavanje izazova.
“Spremam se da preživim”
Altman kaže da je i dalje zabrinut zbog tehnologije.
„Spremam se da preživim“, rekao je za „Njujorker“ 2016. godine, navodeći nekoliko mogućih scenarija katastrofe, uključujući „AI koji nas napada“.
„Imam oružje, zlato, kalijum, jod, antibiotike, baterije, vodu, gas maske iz Izraelskih odbrambenih snaga i veliki komad zemlje u Big Suru do kojeg mogu da letim“, rekao je.
Uprkos takvim apokaliptičnim pripremama, neki stručnjaci u industriji veštačke inteligencije veruju da previše fokusa na tako nategnute scenarije može odvratiti pažnju od stvarnih problema koje nova generacija moćnih alata može doneti ljudima i zajednicama.
Ideja o „apokalipsi veštačke inteligencije“ kao stvarnom scenariju koji predstavlja pretnju čovečanstvu, posebno u kratkom i srednjem roku, smatra se spekulativnom i mitološkom.
U možda najopsežnijem pokušaju do sada, američki predsednik Džo Bajden je ranije ove nedelje predstavio izvršnu naredbu koja zahteva od programera AI sistema da podele rezultate svojih bezbednosnih testova sa saveznom vladom pre nego što budu objavljeni, kako bi se osiguralo da nisu pretnja po nacionalnu bezbednost i ekonomske ili zdravstvene rizike.
Nakon saslušanja u Senatu, Emili Bender, profesorka Univerziteta u Vašingtonu i direktorka Laboratorije za računarsku lingvistiku, izrazila je zabrinutost oko toga kako izgleda budućnost veštačke inteligencije, čak i ako je jako regulisana.
„Ako oni iskreno veruju da bi razvoj veštačke inteligencije mogao da dovede do izumiranja ljudi, zašto onda jednostavno ne prestanu da to rade?“ upitala je ona.
Margaret O’Mara, profesorka na Univerzitetu u Vašingtonu, rekla je da pravilno kreiranje politike treba da se zasniva na više perspektiva i interesa, a ne samo na nekoliko ljudi. On smatra da treba imati u vidu javni interes.
„Izazov sa veštačkom inteligencijom je to što vrlo malo ljudi i kompanija zaista razume kako ona funkcioniše i kakve su implikacije njene upotrebe“, rekla je O’Mara, ističući sličnosti sa svetom nuklearne fizike pre i tokom razvoja atomske bombe.
Ipak, O’Mara je rekla da mnogi ljudi širom tehnološke industrije navijaju za Altmana kao „silu koja će promeniti društvo pomoću veštačke inteligencije, ali ga učiniti i bezbednim“.
Svet, dakle, računa da će Altman delovati u najboljem interesu čovečanstva sa tehnologijom koja bi, po njegovom sopstvenom priznanju, mogla biti oružje za masovno uništenje.
BONUS VIDEO: Veštačka inteligencija u naletu: Da li je držimo pod kontrolom?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare