Naučnici otkrili zašto nestaje Aralsko more: Skoro najveće vodeno telo postalo pustinja (FOTO, VIDEO)

Aralsko more se nalazi između Kazahstana i Uzbekistana, nekada je bilo četvrto po veličini unutrašnje vodno telo na svetu. Proces nestajanja Aralskog jezera traje već više od 60 godina. Sve je počelo kada su tadašnje sovjetske vlasti odlučile da za potrebe plantaža pamuka vodu iz reka Sir-Darje i Amu-Darje preusmere na pamučna polja. Bez pritoka, voda u jezeru je počela opada i biva sve slanija.Površina mora se smanjila sa 67.000 kvadratnih kilometara koliko je bila 1960. na svega 6.000 kvadratnih kilometara 2020.Pored dve velike pustinje u regionu - Karakuma i Kisilkuma - sada je na mestu Aralskog mora nastala još jedna – Aralkum. Kako objašnjava direktor fonda za spas jezera Vadim Sokolov, ova poslednja pustinja je opasna jer s njene površine u atmosferu odlaze ogromne količine fine soli koja se nekad nalazila u slanom Aralskom moru.Ova slike u međuvremenu su postale simbol uništavanja prirode: zarđali brodovi u pesku pored bivšeg lučkog grada Munjaka u Uzbekistanu. Vode nema već decenijama, a Aralsko jezero ili more, jer je voda slana, bilo je nekada jedno najvećih na svetu.Posle pet godina zajedničkog naučnog istraživanja, kineski i uzbekistanski naučnici otkrili su ključne faktore koji stoje iza smanjenja Aralskog mora u poslednjih 20 godina, uključujući zagrevanje atmosfere i nedostatak tehnologije za uštedu vode na poljoprivrednim zemljištima.

Većina nalaza smatra da je proširenje poljoprivrednog zemljišta glavni uzrok smanjenja Aralskog mora.„Ali od 2000. godine, poljoprivredno zemljište u slivu Aralskog mora prestalo je da se širi“, rekao je Čen Si, direktor Istraživačkog centra za ekologiju i životnu sredinu Centralne Azije pri Kineskoj akademiji nauka.Najnovija istraživanja su pokazala da su rastuće temperature, nedostatak tehnologije za uštedu vode na poljoprivrednim zemljištima, širenje močvara u srednjem i donjem toku i velika količina vode u uzvodnim hidroelektranama ubrzali isušivanje Aralskog mora u poslednje dve decenije, rekao je Čen.

Na obalama presušenog mora stvara se slana prašina, što predstavlja ozbiljnu pretnju za lokalno ekološko okruženje i zdravlje ljudi. Naučnici iz Kine i Uzbekistana predstavili su mapu puta za ekološku obnovu isušenih jezerskih područja. Podelili su Aralsko more na različite delove, koji će biti tretirani prilagođenim merama. Čen je rekao da je tehnologija za uštedu vode jedan od važnih načina za rešavanje ekoloških poteškoća u zemljama Centralne Azije.„Šezdeset odsto vodnih resursa Uzbekistana koristi se za sadnju pamuka. Efikasne tehnologije za uštedu vode mogu uštedeti osam do 10 milijardi kubnih metara vode za Uzbekistan svake godine, koja se može koristiti za industrijski razvoj i obnovu Aralskog mora“, dodao je.***

BONUS VIDEO: Pogledajte vojni muzej na dnu Crvenog mora

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortipodvodnimuzejds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3082595"]