Evropski parlament je usvojio nacrt zakona poznat kao ’A.I. Akt’, koji postavlja nova ograničenja na ono što se trenutno smatra ’najrizičnijom’ upotrebom tehnologije.

Šta podrazumeva 'AI Act'?

Novi akt ozbiljno ograničava upotrebu softvera za prepoznavanje lica, dok se od proizvođača AI softvera kao što je ChatGPT traži da otkriju više o podacima koji se koriste za obuku njihovih programa.Nacrt predviđa da izdavači AI softvera moraju svoje sisteme učiniti transparentnijim, što uključuje objavljivanje sažetaka materijala zaštićenog autorskim pravima koji se koristi za obuku ovih sistema. Ovaj predlog je podržala i izdavačka industrija, ali mu se protive tehnološki giganti i navode da je tehnički neizvodljiv.Od tvoraca generativnih AI sistema se takođe očekuje da uspostave zaštitne mere kako bi sprečili softver da generiše nezakonit sadržaj.Glavni fokus novog predloga usmeren je na aplikacije sa navećim potencijalom za štetu. Ovo se prvenstveno odnosi sisteme koji se koriste AI softver za upravljanje kritičnom infrastrukturom, kao što su energija i voda.Pored toga, predlog se odnosi i na softver koji se koristi u pravnom sistemu, kao i softver za pristup javnim uslugama.

Proces sličan registraciji lekova

Novi zakon predviđa da proizvođači AI tehnologija morati da izvrše procenu rizika pre nego što tehnologiju stave u svakodnevnu upotrebu, nešto slično procesu kroz koji prolaze farmaceutske kompanije pri odobravanju novog leka.Jedna od glavnih oblasti debate je i upotreba tehnologija za prepoznavanje lica. Evropski parlament je izglasao zabranu korišćenja prepoznavanja lica u realnom vremenu, ali se još uvek postavlja pitanje da li treba dozvoliti izuzeća kada su u pitanju nacionalna bezbednost i sprovođenje zakona.Još jedna od odredbi zabranjuje kompanijama da izvlače podatke sa društvenih medija kako bi izgradile baze podataka, što je u praksi često slučaj.

Ovo je tek početak

Glasanje je samo jedan korak u čitavom procesu. Očekuje se da će konačna verzija zakona biti usvojena tek kasnije ove godine.Blok je raspravljao o ovoj temi više od dve godine, a pitanje je dobilo naznaku hitnosti nakon prošlogodišnjeg objavljivanja ChatGPTa, što je pojačalo zabrinutost oko potencijalnih efekata tehnologije na zapošljavanje i društvo u celini.„Nova evropska AI pravila treba da efikasno rešavaju jasno definisane rizike, ostavljajući dovoljno fleksibilnosti programerima da isporuče korisne AI. aplikacije u korist svih Evropljana“, smatra Bonifas de Šampris, menadžer za evropske politike vezane za internet i napredne tehnologije.

Tehnološke kompanije i udruženja, sa druge strane, pokušavaju da utiču na ovu debatu i smatraju da bi Evropska unija trebalo da izbegava preširoke propise koji sprečavaju inovacije.Nacrt novog zakona EU je trenutno najdalekosežniji pokušaj na svetu da se pozabavi potencijalno štetnim efektima veštačke inteligencije, a kako i koliko će se on biti primenljiv u praksi - još uvek ostaje da vidimo.***BONUS VIDEO: Veštačka inteligencija u naletu: Da li je držimo pod kontrolom? 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vetakainteligencijaunaletudalijedrimopodkontrolomanastasijauspenskiiljubiaboji-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5235608"]