0
Švajcarska se nalazi na vrhu liste najinovativnijhih zemalja sveta 12. godina zaredom—iznad SAD, Južne Koreje i Izraela.
Za mnoge ovo može biti iznenađenje. Međutim, pravila o intelektualnoj svojini u zemlji smatraju se svetskom klasom i dopunjena su snažnom saradnjom između univerziteta i industrije. Pored toga, zemlja privlači vrhunske talente zahvaljujući visokom kvalitetu života.
Na drugom mestu su Sjedinjene Države, koje najviše troše na istraživanje i razvoj sa preko 700 milijardi dolara godišnje. Globalno, četiri od pet najvećih kompanija za istraživanje i razvoj su u Americi: „Amazon“ (42,7 milijardi dolara), „Alphabet“ (27,6 milijardi dolara), „Microsoft“ (19,3 milijarde dolara) i „Apple“ (18,8 milijardi dolara).
Zemlje širom Evrope takođe su istaknute u prvih 10, uključujući Švedsku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandiju.
Južna Koreja koja je 6. na listi je poznata po svom visokom intenzitetu istraživanja i razvoja. Ovo je vođeno njegovim industrijskim konglomeratima, poznatim kao „chaebols“, koji su uglavnom u porodičnom vlasništvu.
„Samsung“ i „LG“ su među najvećim kompanijama koje su poznate po visokom stepenu korporativno-akademske saradnje.
U nastavku ćemo detaljnije pogledati najinovativnije zemlje po kontinentima.
U Severnoj Americi, SAD su na najvišem mestu. Zemlja je dugo poznata kao globalni lider u inovacijama, sa jakim iskustvom u uvođenju novih ideja i tehnologija koje su promenile način na koji živimo i radimo. SAD su na prvom mestu po brojnim pokazateljima, uključujući saradnju univerziteta i industrije u istraživanju i razvoju i intenzitet nematerijalne imovine.
Na drugom mestu u regionu je Kanada (Globalni rang: #15). U svim zemljama, zauzima prvo mesto po merama zajedničkih ulaganja i strateških saveza po milijardu dolara BDP-a (PPP) i broju primalaca rizičnog kapitala (VC) po milijardu dolara BDP-a (PPP). U 2021, VC investicije su premašile 14,7 milijardi dolara kroz 752 posla.
Još jedan zanimljiv primer je Honduras (#113). Pokretanje inovacija u zemlji je novi eksperiment ekonomskog zoniranja pod nazivom Zone za ekonomski razvoj i zapošljavanje (ZEDE).
Ove zone su do danas privukle oko četvrt milijarde dolara privatnog investicionog finansiranja i otvorile hiljade novih radnih mesta.
Čile zauzima prvo mesto u regionu, zahvaljujući svom obećavajućem tehnološkom sektoru. Do danas je dom za oko 8.000 tehnoloških kompanija. Zemlja takođe ima najveću skalu mobilne povezanosti u regionu. Krajem 2021. godine pokrenula je prvu 5G mrežu u Južnoj Americi.
Nakon Čilea je Brazil, koji je zabeležio rekordan broj IPO-a u 2021. čija je vrednost bila skoro 7 milijardi dolara.
Kao najviše rangirani u regionu, Izrael (#16) je jedina zemlja na svetu koja troši preko 5 odsto BDP-a na istraživanje i razvoj. Sve u svemu, to je globalni lider u aplikacijama patenata i izvozu usluga informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT).
Za kontekst, gustina novih preduzeća po glavi stanovnika u zemlji je 16 puta veća od Evrope.
Najinovativnije zemlje na Bliskom istoku i centralnoj Aziji:
Mala ostrvska država Kipar sledi na drugom mestu, uz podršku vladinog finansiranja usmerenog na start-up preduzeća. U međuvremenu, Turska na trećem mestu, dom je šest jednoroga*, čemu je doprineo razvoj megatehnološkog koridora od Istanbula do Izmira.
*Jednorog je privatna startap kompanija čija je vrednost veća od milijardu dolara.
Južna Koreja (#6) zauzima najviše mesto u Istočnoj Aziji i Okeaniji, i etablirala se kao lider u tehnologiji i inovacijama na globalnoj sceni. Kroz svoju inicijativu „New Deal“, vlada predvodi projekte pametne zdravstvene zaštite, veštačke inteligencije i pametnih industrijskih kompleksa. Istovremeno, ubrzava izgradnju ekološke infrastrukture i obnovljive energije.
Južnokorejski „Hyundai“ i njegova podružnica „Kia“ ostvarili su značajnu poziciju u proizvodnji električnih vozila (EV), čineći 9 odsto tržišta električnih vozila u SAD, što je drugi najveći udeo nakon „Tesle“.
Kina se nalazi odmah izvan 10 najboljih na svetu, a sada je na prvom mestu više pokazatelja, uključujući rast produktivnosti rada i robne marke po poreklu. Kineska ekonomska proizvodnja po zaposlenom radniku porasla je u proseku za impresivnih 4,2 odsto godišnje od 2011. do 2019. godine.
Sa 15 od 25 vodećih ekonomija u svetu, Evropa je moćna sila za negovanje inovativnih ekosistema.
Kontinent je takođe lider u društvenom napretku, jednakosti i zadovoljstvu životom. Region ima 30 bodova na nejednakosti prema Ginijevom indeksu u poređenju sa 41 za Ameriku.
Za mnoge, tehnološka proizvodnja nije prva stvar koja im pada na pamet kada pomisle na Evropu, ali VC poslovi su porasli za preko 53 odsto u 2021. godini, London, Berlin i Pariz bili su vodeći gradovi za VC aktivnosti.
Na mapi možete pogledati i kako se Srbija kotira u odnosu na ostale evropske zemlje. Samo Bosna i Hercegovina, Albanija, Severna Makedonija, Belorusija i Ukrajina su ispod nas.
Najviše rangirana u Africi je ostrvska država Mauricius (#45).
Njegov rang naglašava snaga njegovih institucija i sofisticiranost tržišta. U međuvremenu, vlada ubrzava ulaganja u tehnološke inkubatore, istraživačko-poslovnu saradnju i poreske olakšice za ulaganja u istraživanje i razvoj.
Južnu Afriku (#61) sledi Mauricijus na listi, a grad Kejptaun privlači predloženo sedište „Amazona“ od 300 miliona dolara.
„Panasonic“ je otvorio svoje sedište u Kejptaunu 2018. „Oracle“, „IBM“, „Google“ i „Microsoft“ takođe imaju kancelarije u rastućem tehnološkom centru u zemlji.
Ulaganja u istraživanja i razvoj
Od 2000. godine, globalna ulaganja u istraživanje i razvoj (R&D) su se utrostručila na 2,4 triliona dolara.
Potrošnja na istraživanje i razvoj takođe stvara širu globalnu mrežu. Godine 1960, SAD su činile skoro 70 odsto globalne potrošnje na istraživanje i razvoj, a do 2020. su pale na 30 odsto. Od otvaranja radnih mesta i javnog zdravlja do nacionalne bezbednosti i industrijske konkurentnosti, istraživanje i razvoj igra vitalnu ulogu u ekonomskom rastu i inovacijama zemlje, utičući na skoro svaki deo društva – bilo direktno ili indirektno.
Uz potrošnju na istraživanje i razvoj, i drugi ključni sastojci igraju važnu ulogu u pokretanju napretka i inovacija. To uključuje tehnološko usvajanje, naučna istraživanja i aktivnosti rizičnog kapitala, između ostalog.
Gornja infografika rangira najinovativnije ekonomije sveta koristeći podatke Globalnog indeksa inovacija VIPO UN-a.
Šta sve definiše inovativnu ekonomiju?
Inovaciju je inherentno teško kvantifikovati, ali Globalni indeks inovacija je dugogodišnji pokušaj da se uradi upravo to.
Okvir koji se koristi za indeks je dizajniran da napravi potpuniju analizu, koja se sastoji od 81 indikatora u sedam kategorija za izračunavanje rezultata zemlje:
Kao što gornja tabela pokazuje, okvir ima za cilj da identifikuje indikatore koji podstiču inovativno okruženje i revolucionarne tehnologije.
Vredi napomenuti da je ukupna ocena inovacija svake zemlje mešavina ovih kategorija, a zemlje sa sličnim rezultatima mogu biti jake u različitim oblastima.
(Izvor: Visual Capitalist)
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
