„Imam ga!“: Evo kako su pre 200 godina dešifrovani hijeroglifi

Francuski vojnici su bili ti koji su 19. jula 1799. godine iz ruševina u Rozeti, lučkom gradu na delti Nila, izvukli neupadljivu kamenu ploču. Na njenoj površini uklesana su tri teksta. Nijedan od vojnika koji je učestvovao u Napoleonovom egipatskom pohodu (1798-1801) i tog se trenutka spremao za borbu protiv snaga Osmanskog carstva, nije ni slutio kakvo blago su držali u rukama. Ali vest se ubrzo proširila.Ploča od magmatske stene, nalik granitu, visoka 112 i široka 75,7 santimetara, kako se kasnije ispostavilo, deo je mnogo veće antičke ploče-stele. Ali, šta znače ti natpisi, slova i simboli? Ploča je oštećena: u gornjem delu, s nečitkim hijeroglifima, nedostaje dve trećine teksta. Pored toga, i na ivicama su velika oštećenja. Najbolje je očuvan središnji deo teksta, koji je ispisan staroegipatskim demotskim pismom. U donjem delu, na starogrčkom, takođe nedostaje jedan veliki deo teksta.Tajanstveno otkrićeAli, šta znače ta tri teksta? Da li su to identične poruke na različitim jezicima s različitim pismima? Poručnik Pjer Fransoa-Bušar, komandant Napoleonovog ekspedicionog korpusa bio je potpuno fasciniran. Zagonetka mu nije dala mira. O pronalasku je odmah informisao francuske arheologe koji su sa njim putovali. Ali, ni oni nisu imali objašnjenje i hteli su da se ploča odnose u Francusku na dalje istraživanje.Taj plan je, međutim, propao 1801. godine, zbog pobede engleskih trupa nad francuskim. Poraženi su pobednicima morali da ustupe sve svoje drevne egipatske artefakte. I tako je Kamen iz Rozete završio kao ratni plen u Londonu i sve do danas izložen je u Britanskom muzeju.Zainteresovani tajanstvenim otkrićem, istraživači iz čitave Evrope pokušavali su da dešifruju hijeroglife. Francuz Silvestre de Sasi najpre je poredio tekst pisan demotskim pismim s tekstom na starogrčkom. Godine 1802. Šveđanin Johan David Akerblad uspeo je da pročita imena ispisana demotskim pismom, nadovezavši se time na Sasijev rad. Istovremeno, britanski naučnik Tomas Jang pokušavao je da reši zagonetku spisa matematički putem, ali nije razumeo složenu gramatiku staroegipatskog pisma.

Filolog Šampolion: „Imam ga!“Proboj je napravio tek francuski lingvista Žan-Fransoa Šampolion: Za razliku od Janga on je tečno govorio koptski i znao je mnogo o Egiptu i njegovoj kulturi. Otkrio je da znaci demotskog pisma označavaju slogove, dok ptolomejski hijeroglifi označavaju zvukove koptskog jezika. „Šampolionu je to omogućilo da dokaže da iza hijeroglifa stoji koptski jezik“, kaže za DW egiptolog Kristijan Leben iz Hanovera. „Tako je dešifrovao hijeroglife“.

Sav oduševljen, Šampolion je navodno uleteo u kancelariju svog brata i glasno uzviknuo „Imam ga“ i nakon toga se onesvestio.Egipatski hijeroglifi, slikovno pismo s figurama ljudi, životinja i predmeta, bilo je u upotrebi od oko 3000. godine pre nove ere, do 400. godine nove ere. Ubrzo nakon toga, više niko nije mogao da ih čita. Ali, odakle potiče Kamen iz Rozete? I šta na njemu piše?Hijeroglifi odražavaju zvukove koptskog jezikaNaučnici polaze od toga da je stela završena oko 196. godine pre Hrista, za vreme Ptolomejske ere (oko 323. do 30. godine pre Hrista). Vladavina Ptolomejske dinastije bila je ugrožena borbama za vlast nakon smrti Ptolomeja IV. Kada je 204. godine pre Hrista izbila pobuna, bila je potrebna lojalnost faraonu. Sinod egipatskih sveštenika 196. godine pre Hrista je sastavio takozvani „Dekret iz Memfisa“.Pisan je tako da su mogle da ga čitaju tri grupe ljudi: sveštenici, kao reči božje u hijeroglifima, činovnici na egipatskom jeziku s demotskim pismom i grčki vladari nad Egiptom na starogrčkom. Identične stele trebalo je da budu postavljene u svim egipatskim hramovima.Pomoću Kamena iz Rozete, Žan-FransoaŠampolion stvorio je abecedu fonetskih hijeroglifa. Drugi naučnici su time u potpunosti mogli da prevedu tekst. „Zahvaljujući Kamenu iz Rozete, Šampolion je uspeo da dešifruje hijeroglife. Egipćani su tako ponovo dobili svoj glas“, kaže Leben koji vodi egipatsko odeljenje u muzeju Kestner u Hanoveru. „Istovremeno, to je bio trenutak rađanja egiptologije“.Spor oko vlasnikaDo dana današnjeg Kamen iz Rozete važi za jedno od najvažnijih arheoloških otkrića. Njegov značaj je ogroman – ne samo za nauku. Ali, kome pripada artefakt koji je u Englesku stigao tokom kolonijalnog perioda? „Kamen pripada čovečanstvu, gde god se ono nalazilo“, kaže nemački egiptolog Kristijan Leben. „Egipatski predmeti u muzejima širom sveta najbolji su ambasadori Egipta van zemlje“. Koristi od njih ima i turizam, koji donosi novac u zemlju faraona.

Leben trenutno priprema veliku izložbu o Kamenu iz Rozete u muzeju Remer i Peliceus u Hildeshajmu. Izložba „Dešifrovano“ počinje 9. septembra 2023. godine. Velika dostignuća naučnika slavi i izložba koja će 13. oktobra 2022. godine biti otvorena u Britanskom muzeju u Londonu – tačno 200 godina nakon što su hijeroglifi dešifrovani.

BONUS VIDEO: Car Dušan Silni - priča o najvećem srpskom vladaru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimosticaradusanaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2870942"]