Meta razmatra plaćene verzije Fejsbuka i Instagrama koje ne bi imale reklame za korisnike u Evropskoj uniji, rekle su za Njujork Tajms tri osobe koje poznaju planove kompanije.
Oni koji bi plaćali pretplatu ne bi videli reklame u aplikacijama, rekli su ljudi koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer su planovi poverljivi. To bi moglo pomoći Meti da se ’odbrani’ od novih regulativa koje pristižu iz Evrope, tako što će korisnicima ponuditi alternativu uslugama kompanije zasnovanim na reklamama, koje se oslanjaju na analizu podataka.
Pročitajte još
Meta će takođe nastaviti da nudi besplatne verzije Fejsbuka i Instagrama sa oglasima. Još uvek se ne zna koliko bi plaćene verzije aplikacija koštale i kada bi ih kompanija mogla izbaciti.
Kazna za kaznom, zabrana za zabranom
Skoro 20 godina, osnovna delatnost kompanije Meta je bila usredsređena na pružanje besplatnih usluga društvenog umrežavanja i prodaju reklama kompanijama koje žele da dopru do što većeg broja ljudi.
Obezbeđivanje plaćene verzije bio bi jedan od najopipljivijih primera do sada kako kompanije moraju da redizajniraju proizvode da bi bile u skladu sa pravilima u Evropi.
EU je zabranila Meti da kombinuje podatke prikupljene o korisnicima na svojim platformama – uključujući Fejsbuk, Instagram i Vacap – kao i sa spoljnih veb lokacija i aplikacija, osim ako ne dobije izričit pristanak korisnika. U januaru je kompanija takođe kažnjena sa 390 miliona evra od strane irskih regulatora jer je primoravala korisnike da prihvate personalizovane oglase kao uslov za korišćenje Fejsbuka.
Meta u EU upravo iz tog razloga nije objavila ni svoju novu aplikaciju Treds.
Presude su proizašle iz donošenja Opšte evropske uredbe o zaštiti podataka (G.D.P.R.) iz 2018. godine, koja je predstavljala značajan zakon za zaštitu korisničkih podataka u onlajn svetu.
Otvorenost Mete za kreiranje plaćenih pretplata pokazuje kako oni koji žive u Evropskoj uniji, koja se sastoji od 27 zemalja i otprilike 450 miliona ljudi, mogu početi da vide različite verzije proizvoda potrošačke tehnologije kao posledicu novih zakona, propisa i sudskih presuda.
Možda vas zanima
Do sledeće godine, još jedan EU zakon fokusiran na tehnologiju, Zakon o digitalnim tržištima, stupiće na snagu. To će primorati velike tehnološke platforme da promene određene poslovne prakse kako bi podstakle konkurenciju. Zbog toga se očekuje se da Epl dozvoli korisnicima u Evropskoj uniji da po prvi put preuzmu alternative App Storeu na iPhone i iPad uređajima.
Meta, koja takođe poseduje Messenger, suočila se sa posebnom kontrolom EU. U maju je blok kaznio kompaniju sa 1,2 milijarde evra zbog kršenja pravila o privatnosti slanjem podataka o evropskih građana nazad na servere SAD, u svrhu „poboljšanja tehnologije oglašavanja kompanije“. Meta je uložila žalbu na presudu.
Meta je kažnjena i zbog drugih kršenja G.D.P.R-a, uključujući kaznu od 265 miliona evra za curenje podataka iz 2021. Irski regulatori su takođe nametnuli novčane kazne od 225 miliona evra zbog prekršaja u slučaju koji se odnosi na WhatsApp, i još 17 miliona evra zbog curenja podataka sa te platform.
Evropa je drugi najunosniji region za Metu posle Severne Amerike. Suzan Li, glavni finansijski direktor kompanije Meta, rekla je u aprilu da oglašavanje u Evropskoj uniji čini 10 odsto ukupnog poslovanja kompanije. Prihod Mete je prošle godine iznosio skoro 117 milijardi dolara.
Pored evropskih izazova, Meta pokušava da podmladi svoje poslovanje nakon što je globalna ekonomska situacija omela rast prodaje oglasa.
Takođe i dalje gura svoju viziju digitalnog sveta metaverzuma, skupog projekta koji zastupa izvršni direktor Mark Zakerberg, a koji je još uvek u svojim najranijim danima. Drugi rukovodioci se više fokusiraju na razvoj tehnologija veštačke inteligencije i njihovo uključivanje u više Metinih proizvoda.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar