Evropski sud pravde (ECJ) proglasio je nedopustivim dugotrajno sakupljanje podataka bez konkretnog povoda. Sadašnji propisi krše zakone EU, smatraju evropske sudije. Ako se ne radi o pitanjima nacionalne bezbednosti, trajno pohranjivanje podataka o obimu i lokaciji u oblasti elektronskih komunikacija moguće je samo u ograničenom obimu. Ukoliko se ne odredi jasno vremensko trajanje pohranjivanja, pristup takvim informacijama predstavlja ozbiljno zadiranje u osnovna prava, jer se o privatnom životu građana mogu donositi veoma precizni zaključci i kreirati pojedinačni profili određenih osoba.
Međutim, kako bi se borile protiv teškog kriminala, države-članice mogle bi u ograničenom obimu da „pohranjuju takve podatke, kao i IP-adrese, uz strogo poštovanje načela proporcionalnosti“, smatra sud.
Na presudu se čeka od 2017.
Pozadina presude je pravni spor između nemačke Savezne agencije za mreže i pružaoca internet-usluga „SpaceNet“ i „Telekoma“, koji su podneli tužbu protiv obaveze pohranjivanja podataka u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Savezna mrežna agencija stavila je propis na led još 2017, nakon što je Viši upravni sud u Minsteru odlučio da „SpaceNet“ ne bi trebalo da bude obavezan da pohranjuje podatke – nekoliko dana pre nego što je novo pravilo trebalo da stupi na snagu. Potom je nemački sud uputio predmet na razmatranje Evropskom sudu pravde.
Pročitajte još
U vladajućoj nemačkoj koaliciji presuda u Luksemburgu verovatno će izazvati dalje razdore, jer je pitanje pohranjivanja podataka veoma kontroverzno među koalicionim partnerima. Reč je o pitanju moraju li pružaoci internet i telekomunikacionih usluga da pohranjuju podatke svojih korisnika – na primer IP-adrese i telefonske brojeve – i da na zahtev omoguće pristup nadležnim organima. To predviđa Zakon o telekomunikacijama koji još nije stupio na snagu.
Otvorena formulacija u koalicionom sporazumu
Dok političari koji se bave pitanjima bezbednosti tu mogućnost vide kao ključno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala, dečije pornografije i terorizma, aktivisti za građanska prava i potrošači ocenjuju da je to nedopustivo zadiranje u privatnost. U koalicionim pregovorima, Liberali (FDP) su se snažno zalagali za postizanje sporazuma o odustajanju od pohranjivanja podataka, a i Zeleni kritikuju taj instrument.
Koalicioni sporazum nije odgovorio na mnoga pitanja: „S obzirom na trenutnu pravnu nesigurnost, predstojeću presudu Evropskog suda pravde i izazove bezbednosne politike koji iz toga proizlaze, formulisaćemo propise o zadržavanju podataka na takav način da se podaci mogu zakonito pohraniti prema potrebi i sudskom odlukom“, pislao je u tom tekstu.
Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer iz redova Socijaldemokratske stranke (SPD) nedavno je na godišnjem okupljanju predstavnika službi bezbednosti naglasila da su policiji i Uredu za zaštitu ustava potrebna najsavremenija ovlašćenja za intervencije. Zamenik poslaničke grupe FDP u Bundestagu Konstantin Kule, s druge strane, kaže: „Pohranjivanje svih podataka o komunikaciji svih ljudi ne uklapa se u liberalnu demokratiju.“
„Dobar dan za građanska prava“
Savezni ministar pravde Marko Bušman (FDP) je u prvoj reakciji na presudu rekao da se radi o „dobrom danu za građanska prava“. On je žestoki protivnik prakse pohranjivanja podataka.
Umesto toga, on se zalaže na tzv. postupak brzog pohranjivanja, uz mogućnost da sudije revidiraju tu odluku. To znači da pružalac telekomunikacionih usluga mora određeno vreme da čuva podatke o pojedinim korisnicima ako postoji početna osnovana sumnja.
Evropski sud pravde još ranije je utvrdio da je taj postupak zakonit. S druge strane, Sud pravde nekoliko je puta poništio nacionalne propise u vezi s pohranjivanjem podataka u raznim zemljama.
***
Pratite nas i na mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar