Foto: Shutterstock

Evropski sud pravde (ECJ) proglasio je nedopustivim dugotrajno sakupljanje podataka bez konkretnog povoda. Sadašnji propisi krše zakone EU, smatraju evropske sudije. Ako se ne radi o pitanjima nacionalne bezbednosti, trajno pohranjivanje podataka o obimu i lokaciji u oblasti elektronskih komunikacija moguće je samo u ograničenom obimu. Ukoliko se ne odredi jasno vremensko trajanje pohranjivanja, pristup takvim informacijama predstavlja ozbiljno zadiranje u osnovna prava, jer se o privatnom životu građana mogu donositi veoma precizni zaključci i kreirati pojedinačni profili određenih osoba.

Međutim, kako bi se borile protiv teškog kriminala, države-članice mogle bi u ograničenom obimu da „pohranjuju takve podatke, kao i IP-adrese, uz strogo poštovanje načela proporcionalnosti“, smatra sud.

Na presudu se čeka od 2017.

Pozadina presude je pravni spor između nemačke Savezne agencije za mreže i pružaoca internet-usluga „SpaceNet“ i „Telekoma“, koji su podneli tužbu protiv obaveze pohranjivanja podataka u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Savezna mrežna agencija stavila je propis na led još 2017, nakon što je Viši upravni sud u Minsteru odlučio da „SpaceNet“ ne bi trebalo da bude obavezan da pohranjuje podatke – nekoliko dana pre nego što je novo pravilo trebalo da stupi na snagu. Potom je nemački sud uputio predmet na razmatranje Evropskom sudu pravde.

Pročitajte još

U vladajućoj nemačkoj koaliciji presuda u Luksemburgu verovatno će izazvati dalje razdore, jer je pitanje pohranjivanja podataka veoma kontroverzno među koalicionim partnerima. Reč je o pitanju moraju li pružaoci internet i telekomunikacionih usluga da pohranjuju podatke svojih korisnika – na primer IP-adrese i telefonske brojeve – i da na zahtev omoguće pristup nadležnim organima. To predviđa Zakon o telekomunikacijama koji još nije stupio na snagu.

Otvorena formulacija u koalicionom sporazumu

Dok političari koji se bave pitanjima bezbednosti tu mogućnost vide kao ključno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala, dečije pornografije i terorizma, aktivisti za građanska prava i potrošači ocenjuju da je to nedopustivo zadiranje u privatnost. U koalicionim pregovorima, Liberali (FDP) su se snažno zalagali za postizanje sporazuma o odustajanju od pohranjivanja podataka, a i Zeleni kritikuju taj instrument.

Foto:Shutterstock

Koalicioni sporazum nije odgovorio na mnoga pitanja: „S obzirom na trenutnu pravnu nesigurnost, predstojeću presudu Evropskog suda pravde i izazove bezbednosne politike koji iz toga proizlaze, formulisaćemo propise o zadržavanju podataka na takav način da se podaci mogu zakonito pohraniti prema potrebi i sudskom odlukom“, pislao je u tom tekstu.

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer iz redova Socijaldemokratske stranke (SPD) nedavno je na godišnjem okupljanju predstavnika službi bezbednosti naglasila da su policiji i Uredu za zaštitu ustava potrebna najsavremenija ovlašćenja za intervencije. Zamenik poslaničke grupe FDP u Bundestagu Konstantin Kule, s druge strane, kaže: „Pohranjivanje svih podataka o komunikaciji svih ljudi ne uklapa se u liberalnu demokratiju.“

„Dobar dan za građanska prava“

Savezni ministar pravde Marko Bušman (FDP) je u prvoj reakciji na presudu rekao da se radi o „dobrom danu za građanska prava“. On je žestoki protivnik prakse pohranjivanja podataka.

Foto: Shutterstock

Umesto toga, on se zalaže na tzv. postupak brzog pohranjivanja, uz mogućnost da sudije revidiraju tu odluku. To znači da pružalac telekomunikacionih usluga mora određeno vreme da čuva podatke o pojedinim korisnicima ako postoji početna osnovana sumnja.

Evropski sud pravde još ranije je utvrdio da je taj postupak zakonit. S druge strane, Sud pravde nekoliko je puta poništio nacionalne propise u vezi s pohranjivanjem podataka u raznim zemljama.

***

BONUS VIDEO: Šta se sve dogodi na internetu za jedan minut?

Pratite nas i na mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

Google News

Komentari

Svi komentari (0)