Veliki broj vrhunskih fudbalera imao je tu nesreću da igra u eri Lea Mesija i Kristijana Ronalda, zbog čega tokom bogate karijere nisu osvojili Zlatnu loptu.
Leo Mesi i Kristijano Ronaldo su bez dileme dvojica najboljih fudbalera današnjice, možda i najbolji ikada, uz Pelea i Maradonu, ali čovek ne može da bude nepravedan da kaže da nisu zaslužili najprestižnije individualno priznanje koje se tradicionalno dodeljuje od 1956. godine.
Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN
Argentinski superstar i ikona Barselone u svojim vitrinama ima rekordnih šest Zlatnih lopti, prati ga as Juventusa sa pet priznanja. Ipak, kada se stvari pogledaju iz nekog drugog ugla, prosto je neverovatno i nezamislivo da majstori fudbalske igre, poput Tjerija Anrija, Ćavija, Andresa Inijeste, Andree Pirla i Paola Maldinija, nisu krunisani Zlatnom loptom, a to su i te kako zaslužili zbog svega što su u svojim klubovima i nacionalnim timovima uradili.
Suva elegancija, strahovita brzina i postizanje golova s neverovatnom lakoćom bili su ključna odlika Francuza. Legenda Arsenala bila je nadomak priznanja i pre nego što su na veliku scenu stupili Mesi i Ronaldo.
Drugo mesto 2003, odnosno treće 2006. godine, tako blizu, a tako daleko. Ni titula prvaka Evrope i sveta s „trikolorima“, dve titule Premijer lige s Arsenalom i dve s Barselonom u Primeri, nisu bile dovoljne da Anri i zvanično bude krunisan za „kralja“ fudbala u vidu Zlatne lopte. Kasnije je ušao u pozne fudbalske godine i tada su Argentinac i Portugalac uveliko uspostavili dominaciju, pa je Anri 2014. godine otišao u penziju bez najvrednijeg individualnog priznanja.
ANDREA PIRLO (Italija, Milan, Juventus)
Foto: EPA/THOMAS EISENHUTH
Arhitekta velikih uspeha Milana i Juventusa u Seriji A, vezista čije su lopte „imale oči“, takođe je ostao kratkih rukava. Vodio je roso-nera do titule prvaka Itlaije 2004. i 2011. godine, osvojio je i dve Lige šampiona s milanskim crno-crvenima, te pet titula sa Juventusom na Čizmi, kao i titula prvaka sveta s Italijom u Nemačkoj 2006. godine, nisu bili dovoljni da Pirlo ponese prestižno priznanje.
I dok su Platini, Konte, Bufon, Montela i brojni ostali fudbalski velikani u više navrata javno isticali da je Pirlo zaslužio Zlatnu loptu, on je rešio sam da se oglasi po tom pitanju i da razreši dilemu oko (ne)pravde koja mu je učinjena.
„Mnogi smatraju da sam zaslužio bar jednu Zlatnu loptu, ali ja mislim drugačije. Ako Ćavi i Inijesta nikada nisu osvojili pomenuto priznanje sa svojim postignutim uspesima, onda ne bi trebalo ni da se smatram kandidatom“, izjavio je svojevremeno Pirlo.
Andrea Pirlo:
? "Many people say that I deserved at least one Ballon d'Or. I'm thinking that if Xavi and Iniesta never won it with everything they've accomplished, I shouldn't even be considered a candidate." pic.twitter.com/9cTQEeb0xK
Istinska legenda Barselone (769 utakmica, 85 golova uz 184 asistencije) i reprezentacije Španije. As koji je u tandemu sa Inijestom i Mesijem predstavljao ubitačni trio Barselone, jer su se igrali fudbala „vezanih očiju“.
Čak četiri pehara Lige šampiona s Kataloncima, titula prvaka sveta s „crvenom furijom“ 2010. godine u Južnoj Africi, dve osvojena evropska prvenstva, ali bez Zlatne lopte u vitrinama maestralnog Ćavija. Da je Mesi mogao da utiče na konačan izbor, nema dileme da presudio u korist čoveka koji ga je uz Inijestu „hranio loptama“ i pomogao da danas postane to što jeste, jedan od najvećih u istoriji fudbalske igre.
Igračku karijeru okončao je prošle godine u katarskom Al Sadu, čiji je trenutno menadžer.
INIJESTA (Španija, Barselona)
Foto: EPA-EFE/TONI ALBIR
Mađioničar s loptom i dalje se aktivno bavi fudbalom u japanskom Visel Kobeu. Fudbalski svet verovatno nikada neće zaboraviti onu čuvenu fotografiju na kojoj Inijesta sam na centru praznog „Kamp noua“ sedi s mobilnim telefonom u ruci i na svoj način se oprašta od kluba u kojem je proveo 22 godine.
Ronaldo najmlađi, prate ga Oven i Mesi
Brazilac Luis Nazario de Lima, poznatiji samo kao Ronaldo, najmlađi je osvajač Zlatne lopte. Priznanje za najboljeg na svetu dobio je 1997. godine kada je bio član Intera, tada je imao 21 godinu, tri meseca i pet dana. Iza njega su čuveni napadač Liverpula Majkl Oven, koji je priznanje dobio s 22 godine i četiri dana, dok je na trećem mestu Mesi sa 22 godine, pet meseci i sedam dana.
Ronaldo; Foto: EPA
Toga dana na meču Barselone i Sosijedada bilo je oko 90.000 navijača Katalonaca koji su skandirali: „Inijesta, Inijesta“, a onda je on za svoju dušu našao način da kaže zbogom Barseloni sa kojoj je devet puta bio prvak Primere, a četiri puta je podigao trofej Lige šampiona.
Odigrao je 674 utakmice, dao 57 golova, upisavši 140 asistencija. Na sve te impoznatne brojke, doneo je Španiji titulu prvaka sveta 2010. godine u Južnoj Africi. Tri minuta pre kraja drugog produžetka protiv Holandije, matirao je Stekelenburga i doneo „furiji“ prvu titulu prvaka sveta.
I sad zamislite to razočaranje kod Inijeste, kada je i te 2010. godine u kojoj je postao šampion Primere i svetski prvak, izabran za drugog najboljeg igrača planete. Ispred njega, našao se njegov klupski saigrač Leo Mesi sa 22,65 odsto glasova, dok je Inijesta imao 17,36, a treći je bio Ćavi sa 16,48 odsto glasova.
PAOLO MALDINI (Italija, Milan)
Paolo Maldini; Foto: EPA-PHOTO/EPA/STR/tt/gh/ow
Za velikog Paola praktično se ne može reći da su mu Mesi ili Ronaldo krivi što nije osvojio Zlatnu loptu, s obzirom na to da je okačio kopačke o klin 2009. godine.
Doduše, veto na Zlatnu loptu Mesi i Ronaldo su stavili 2008. godine, a jedini koji im je pomrsio račune da ne vežu 12 u nizu je Hrvat Luka Modrić, koji je bio najbolji 2018.
Kada je Maldini u pitanju, najbliži Zlatnoj lopti bio je 1994. godine, osvojio je treće mesto, a s velike scene otišao je kada je imao čak 40 godina.
Prethodno je tokom prebogate 25-godišnje karijere u dresu Milana osvojio čak sedam trofeja Serija A i pet Liga šampiona. Odigrao je čak 901 meč za roso-nere što ga čini legendom kluba sa „Đuzepe Meace“ i prava je šteta što jedan takav velikan u krcate vitrine nije dodao i Zlatnu loptu.
Maradona: Zaslužio sam pet Zlatnih lopti
Zlatna lopta dodeljuje se od 1956. godine, ali je prema pravilima „Frans fudbala“ sve do 1995. godine na snazi bilo pravilo da trofej mogu da dobiju isključivo igrači rođeni u Evropi. I kada su rešili da isprave nepravdu, te 1995. godine, Zlatna lopta završila je u rukama Liberijca Žorža Vee iz Milana. Samim tim, jasno je zbog čega velikani poput Pelea, Maradone, Puškaša, nisu nikada krunisani, a bili su kraljevi.
„Zlatna lopta to je za mene bezvredna nagrada koju vrlo često nisu dobijali najbolji fudbaleri na planeti. Da je bilo pravde, osvojio bih je bar pet puta“, poručio je legendarni Dijego Armando Maradona.
