Posle 16 godina izgnanstva, Lids junajted će ponovo igrati u Premijer ligi. Veliki ostrvski fudbal vraća se u grotlo „Eland rouda“, u Zapadni Jorkšir, u dom jednog od najinteresantnijih ostrvskih klubova.
Lids je osnovan 1919. godine, a povratak u Premijer ligu doživljava u ovoj neobičnoj 2020. Za navijače Lidsa, ona će biti upamćena po konačnom ostvarenju želje za povratkom u elitu.
Lids je onaj tim koji je još 1999. godine, u Kupu UEFA, kada smo bili pod sankcijama, uspeo u dva meča da eliminiše Partizan (3:1, 1:1), onda kada su crno-beli bili domaćini zamislite gde – u Herenvenu!
Sećate se, igrali su tada za Lids Deni Mils, Džonatan Vudgejt, Li Bojer, Hari Kjuel, Lukas Radebe…
Oni stariji, pamte slavne dane kada je tim osvsajao titule 1968/69, 1973/74. i poslednji put 1991/92, pre nego što je Divizija 1 preimenovana u Premijer ligu.
Dakle, Lidsu je prema istoriji, popularnosti i snazi, zaista i mesto u najelitnijoj diviziji ostrvskog fudbala, ali taj povratak neće biti samo običan povratak – biće to povratak po notama „ludaka“.
Marselo Bjelsa, popularni fudbalski „El Loko“ (ludak), umešaće se u borbu za bodove sa svojim učenikom Pepom Gvardiolom, fenomenalnim Jirgenom Klopom, ciničnim Žozeom Murinjom, nasmejanim Oleom Gunarom Solskjerom, biće to nešto zaista posebno za gledanje!
U Bjelsinom Rosariju, taman nekako kada je on sticao prve trenerske korake u Njuels Old Bojsima, rodio se jedan budući fudbalski genije, Lionel Mesi – ali stvaran je i jedan poseban, specifičan trenerski genije, fanatik kakvog teško da ćete naći na ovoj planeti.
Čovek koji se može nazvati fudbal, jer jede fudbal, diše fudbal, sanja fudbal, stvara fudbal, on umire za fudbal! Ne 24 sata, već 25 sati dnevno. Takav je Marselo Bjelsa, i bogu hvala što takvih trenera još ima.
Ni kod njega, ništa nije išlo po ovoj dvadesetprvovekovnoj instant recepturi – ne postaje se trener preko noći. Prošao je taj razne staze i bogaze, da bi sve moglo stati sada u tu rimu – od Njuelsa do Lidsa.
SRBIJA PAMTI NJEGOVU ŠESTICU
Odsečan, odlučan, fanatičan, magnetičan – Bjelsa svoj fudbalski virus širi na sve oko sebe. Podiže adrenalin, podiže temperaturu, usađuje radne navike, širi fudbalsko znanje, ne plaši se taj ničega.
On je prvi stručnjak koji je uspeo da jedan latinoamerički tim dovede do olimpijskog zlata još do 1928. kada je Urugvaj pobedio baš Argentinu.
Oštricu njegovog čudesnog tima tada je na svojoj koži najbolje osetila reprezentacija Srbije i Crne Gore, koju je vodio Vladimir Petrović.
U grupnoj fazi na Igrama u Atini te 2004. godine, pukla je „šestica“, Bjelsini „gaučosi“ su nam očitali fudbalsku lekciju pobedivši sa 6:0, nanevši tako prvi od tri poraza u grupi kojim su „orlovi“ okončali takmičenje.
Delgado, dva puta Karlos Tevez, Gabrijel Hajnce, pa Rozales, a verujte, tim Srbije i Crne Gore tada uopšte nije bio loš kada se pogleda ko je tu sve bio po imenima. Jednostavno, Bjelsin tornado u Patri, nije se mogao zadržati, opustošio je sve nade našeg tima da može učiniti nešto više na olimpijskom turniru.
BJELSA REVOLUCIJA
Bjelsa danas slavi 65. rođendan. Poklon, u vidu promocije, stigao je sam sebi da pokloni samo koji dan ranije, ali je „Lids revolucija“ započela pre dve godine.
Ma koliko da u svetu fudbala, a posebno među menadžerima, važi za jednog od najboljih stručnjaka, u kog se kunu i Gvardiola i mnogi drugi na koje je ostavio poseban trag, „El Loko“ nikada nije voleo da bude maksimalno pod svetlima reflektora.
Pogledajte njegov izbor klubova u kojima je radio i sve će vam biti jasno: Njuels Old Bojs, Atlas, Amerika, Velez, Espanjol, Atletik Bilbao, Marsej, Lacio, Lil, Lids, plus dve selektorske fotelje, Čilea i Argentine.
Gde su tu Real, Barselona, Milan, Mančester junajted, Bajern ili Liverpul? Jasno je da je po stručnosti i znanju mogao da vodi i takve kolose, ali nije. Marselo je birao najplodnije tle za stvaranje sopstvene fudbalske oaze.
On je trener – stvaralac. Iz peska, niču gradovi, tvrđave. Jednom su bivšeg španskog reprezentativca, igrača Atletika, Ikera Muniaina, pitali da li je Bjelsa zaista lud. Odgovor je bio spektakularan:
„Pitate me da li je šef lud? Ne, nije. Još je luđi!“.
Neko će reći, pa samo je „ludak“ mogao da u leto 2018. izabere da vodi tim koji je po mnogo čemu delovao da je u rasulu, kao što je bio Lids.
Osuđeni na prosečnost u Čempionšipu, lutajući između pozicija od 13. do 15. mesta, samo su dva puta bili sedmi. I da, ono što navijači ne vole da se pominje, igrali su u Ligi 1, od 2007. do 2010.
Kako su direktor fudbala Lidsa Viktor Orta i vlasnik Andrea Radricani uspeli da ga iz 7.000 milja udaljenog Rosarija presele u Jorkšir? Čudesno – seli su na avion, otišli do njega, predočili mu plan koji imaju.
Ostali su otvorenih usta kada im je izdeklamovao sve o Čempionšipu, klubovima, igračima taktikama, a usledio je i neverovatan odgovor:
„Dajte mi potpunu slobodu u radu, ubacite mi krevet u kancelariju, i čekirajte mi kartu. Sutra stižem u Englesku!“.
Nije šala, Bjelsa zaista ima krevet u kancelariji, tako je bilo gde god je radio. Kažu da mu je to jedan od prvih zahteva. On je kao neki general, neki fudbalski Paton – celu noć bdi nad taktičkim mapama, u toj fudbalskoj groznici i insomniji pregledava snimke mečeva, vrti ih po stotinu puta.
Na trening dolazi – peške. U hotelu je bio kratko, samo koji dan po dolasku 2018. Našli su mu stan u blizini trening centra, ne voli da vozi. Jednom su ga novinari sreli sa rancem na leđima i ponudili prevoz – samo je odmahnuo rukom uz opasku da je zdravo pešačiti! I to je Bjelsa.
PRVI ZADATAK – SVI NA ČIŠĆENJE!
Jedna od legendarnih stvari po dolasku tog leta 2018. u Lids dogodila se već posle nekoliko treninga ekipe.
Igračima je naredio da dođu opremljeni sa korpama za otpatke i šipkama za sakupljanje papira! Usledilo je spektakularno čišćenje u i oko trening centra „Torp Arč“.
„Možda je želeo da nas spusti na zemlju. Bilo je to sjajno, celo mesto je ponovo zablistalo“, rekao je bivši napadač Lidsa Kemar Ruf.
Bjelsina lekcija sastojala se u sledećem – hteo je da im pokaže koliko navijači kluba moraju naporno da rade da bi sebi obezbedili za kupovinu ulaznice, da bi gledali njihove mečeve!
Onda je prešao na složeniji posao glancanja tima, počeo je da sklapa fudbalski mozaik i zapanjuje sve na ostrvu sa svojom „izvrnutom korpom za veš“!
Da, nju bi redovno postavio pored klupe za rezerve, nekako blizu same aut linije, tako bi, kako kaže, imao najbolji pregled terena!
Nije u prvoj sezoni Bjelsa uspeo da ostvari cilj i vrati Lids u elitu, ali to je bilo iluzorno očekivati u tako kratkom periodu.
Mada, nije bio ni daleko, naprotiv, bio je, jako, jako blizu. Pao je na poslednjem stepeniku, u plej-ofu u sudaru sa „ovnovima“ iz Derbija.
Bio je to metaforičan sudar „ovna“ Lamparda i „jarca“ Bjelse na brvnu – rogovima o rogove, mlađi je pobedio.
Ali Bjelsa je naučio dragocenu lekciju o Čempionšipu, plej-ofu, značaju da se mnogo ranije obezbedi plasman u Premijer ligu.
„Biti uspešan, to nas deformiše kao ljudska bića. Opušta nas, igra se sa nama, čini nas gorim individuama, čini da se zaljubimo u sebe. Neuspeh čini suprotno, formira nas, čini čvršćim, dovodi nas bliže sopstvenim ubeđenjima, čini koherentnijim“, tako filozofira Bjelsa.
Rezultat – kolo pre kraja, ima osam bodova više od drugoplasiranog tima, Vest Bromviča, ne mora da misli o plej-ofu, već o tome kako da sa Lidsom zablista u eliti.
I gledaće se opet sa Lampardom, sa kojim je već imao jednu epizodu iz januara 2019. uoči meča na „Eland roudu“ sa Derbijem.
Bjelsa je poslao jednog od pomoćnika u špijunsku misiju, na trening Lampardovog tima. Za tili čas, skandal – brujali su svi na Ostrvu o tome, ne znajući da je to Bjelsin manir, on je to svuda radio. Rekao je da to ne radi da bi video kako će protivnik igrati, nego da bi svoju nervozu držao na najnižem nivou!
KONAC DELO KRASI
I šta sad može Lids? Samo nebo i Bjelsa znaju. Sumnjate da još nema plan? Varate se, on već ima viziju.
Čeka ga produžetak ugovora. Dovođenje igrača, strpao je u džep kluba 110 miliona funti za ulazak u Premijer ligu. Biće racionalan, videćete.
Jer, koji trener bi osim Bjelse, od lokalnog momka iz obližnjeg Vortlija, kao što je vezista Kalvin Filips, uspeo da napravi „Pirla iz Jorkšira“?
Ili da od Poljaka Mateuša Kliha, kog su ranije čak slali na pozajmicu u Urteht, učini značajnim za tim? Uspeo je da u njemu vidi nešto dinamično, da ga ubedi da on može biti motor tima. I tako je i bilo.
Od štopera Lajama Kupera, koji je stigao iz Česterfilda, napravio je kapitena i nekog ko će sada voditi tim u Premijer ligi. Kuperu su se smejali da je „igrač za Ligu 1“, ali čini se da se on poslednji smeje.
I Kuper i njegov kolega štoper Ben Vajt, sa pozajmice iz Brajtona. Činjenice govore – Lids je prvi put bio prvi na listi mečeva bez primljenog gola posle 1996/97.
U Argentini Bjelsa ima stadion po svom imenu, a jedna centralna uličica u Lidsu od nedavno nosi ime „Marselo Bjelsa put“.
Uspeo je sve da podigne na noge, ulije im veru i snagu. I sada imamo tu magiju. Nije ni čudo što se navijači danima ne smiruju u slavlju.
Slave svog „ludaka“ i njegovu ostvarenu viziju. Valjda je Premijer liga, prelepa rođendanska nagrada za nekog ko je „gospodin fudbal“.
I ko je zagazio daleko i hrabro, tačnije od Njuelsa do Lidsa.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare