0
Atalanta je više od fudbala za stanovnike Bergama. Njihov klub predstavlja sredstvo identifikacije, a podrška "Boginji" je stvar koja se ne dovodi u pitanje. I tako je od rođenja do smrti.
Reakcija tokom 1907. godine na udružavanje bogatih švajcarskih imigranata kroz Fudbalski klub Bergamo bilo je stvaranje Atalante, kluba za čiji naziv je uzeto ime sportistkinje iz grčke mitologije.
PROČITAJTE JOŠ
I to nije bilo dovoljno Fudbalskom savezu Italije, pa je klub čekao sedam godina ne bi li bio zvanično registrovan, ali je za to morao da se udruži sa ekipom Bergamaska.
Svakom ljubitelju fudbala je iz svega nekoliko istorijskih podataka jasno koliko je navijačima Atalante bilo važno da podrže svoju ekipu u prvom plasmanu u nokaut fazu Lige šampiona.
Svaki treći stanovnik Bergama je krenuo put Milana, gde je Atalanta kao domaćin čekala Valensiju…
Više od 40.000 ljudi je prisustvovalo pisanju novih stranica istorije i pobedi svog tima rezultatom 4:1.
Novi život, nova sreća, nove nade, nove uspomene i to sve dok pokrajinu Lombardija kreće da napada nevidljivi neprijatelj.
Virus.
„Bio je to vrhunac kolektivne euforije. Hiljade i hiljade ljudi… Grlili su se, vikali. Pretpostavljam da mnogi nisu želeli da propuste utakmicu ako su imalii karte, čak i ako su imali povišenu temperaturu ili druge simptome virusa…“, rekao je imunolog Frančesko le Foče.
Ništa nije bilo bitnije tog 19. februara od pobede Atalante. Ni zdravlje…
Ogromni redovi ispred stadiona San Siro su snimljeni uoči početka meča. Svaki od anketiranih navijača je kao prognozu dao pobedu Atalante. Licitiralo se sa imenima strelaca… Iličić, Pašalić, Zapata…
Znate kako izgleda kada se zatrese mušema Lige šampiona i koliku dozu adrenalina daje taj momenat… A golovi?
„Goooooool! Kakav gol!!! Kakav gooool! Iličić! Majko moja! Spektakularno!“, urlao je jedan od navijača Atalante pošto je slovenački fudbaler postigao prvi gol za Atalantu.
Meč je završen rezultatom 4:1, a italijanski klub je na gostovanju samo trebalo da „overi“ pobedu i da čeka protivnika u borbi za polufinale Lige šampiona.
Ej… Zamislite samo taj osećaj…
„Kakva noć za Atalantu! Skoro savršena! Ovo je utakmica koju su svi očekivali. Atalanta je bila dominantna. Sve se dešavalo kako su domaći želeli“, naveo je reporter Vijeri Kapreta.
Trener Atalante Đanpjero Gasperini je naveo da nije vreme za slavlje, već da treba sačekati revanš meč u Valensiji.
Za svega dve nedelje stvari su otišle dođavola. Ljudi su obolevali, umirali, stadioni su zatvarani za publiku, ali su se utakmice igrale.
Atalanta je sa 4:3 savladala Valensiju, a junak meča, četvorostruki strelac Josip Iličić, posvetio je taj trijumf narodu Lombardije koji se suočavao sa životnom opasnošću.
I to je bilo sve od fudbala… Moguće i sve od bajkovite sezone za Atalantu koja se pretvorila u košmar, pre svih, za stanovnike Bergama, grada u kome nema više mesta u mrtvačnicama…
Ostaće upamćeno da je najmanje 40.000 ljudi žrtvovalo svoje zdravlje da bi doživelo 90 minuta sreće koju samo fudbal može da podari.
Ipak, nije vredno toga…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
