Italija je pregazila rivale na terenu, a njen napadački fudbal je sve u ostavio u neverici. Igrači osvajaju sva moguća individualna priznanja dok mašinerija Roberta Mančinija radi kao podmazana. Družina u elegantnim plavim dresovima je potpuno drugačiji tip zveri od onog koji smo kroz istoriju gledali.
Italija je fudbalska supersila i uspesi njenih fudbalera teško da mogu da budu iznenađenje, ali činjenica da je planetu oduševila napadačkim fudbalom i dominacijom u grupnoj fazi, nešto je sasvim drugačije od onog na šta smo navikli.
Ako nas je na nešto Italija kroz svoju istoriju navikla jeste da igra čvrst, defanzivan fudbal orijentisan na rezultat i da su najbolje partije pružali tek u završnicama takmičenja.
Mančinijeva ekipa je u tom pogledu svojevrsna fudbalska revolucija.
Italija igra atraktivno, napadački, što posebno imponuje kad se setimo njihove duge istorije „katanača“, odnosno defanzivnog i reaktivnog fudbala.
Italija je grupu prošla bez primljenog gola, jedina uz Englesku, a sa sedam postignutih pogodaka bili su drugi najefikasniji tim sa golom manje od Holandije i sa najboljom gol razlikom od svih ekipa. Uz to treba dodati da je u pitanju reprezentacija koja je uputila najviše udaraca ka golu i bila treća po posedu lopte na EURO 2020 do sada.
Dominaciju su potvrdili i kroz individualne nagrade jer su na sva tri meča njihovi fudbaleri birani za igrače utakmice i jedina su takva reprezentacija uz Holandiju.
Jedan od ključnih momenata u zaokretu u italijanskom fudbalu bio je debakl u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji što je bilo prvo veliko takmičenje koje su Italijani propustili posle 60 godina. Veliki klubovi su bili u krizi, titule je osvajao samo Juventus, a fudbal je bio teško gledljiv.
Neuspeh u pomenutim kvalifikacijama bio je svojevrsna katarza u Italiji, jer su se pojavili ljudi koji su fudbal počeli posmatrati drugim očima, a naročito je to bilo izraženo u manjim sredinama i klubovima.
To je rezultiralo da ovako moćna Italija ima samo sedmoricu igrača iz tri najveća kluba – četvorica su iz Juventusa, dvojica iz Intera i jedan iz Milana koji je u međuvremenu postao novi golman PSŽ, u pitanju je Đanluiđi Donaruma. Ostatak selekcije čine igrači iz klubova van velike trojke.
Ako pogledamo neke statističke parametre videćemo da napadačka renesansa Italije nije slučajna.
U poslednjih osam godina u pet najjačih evropskih liga, takozvanih „liga petice“, samo je u Italiji u dve sezone prosek golova po utakmici bio veći od tri i to upravo od 2018. godine i velikog debakla reprezentacije.
U prošloj sezoni je čak šest fudbalera postiglo dvadeset i više golova, a samo je nemačka Bundesliga blizu sa pet takvih igrača.
Na EURO 2020 listu strelaca predvodi igrač Juventusa Kristijano Ronaldo dok se na deobi drugog mesta nalazi Romelu Lukaku.
Serija A je postala liga u kojoj se odigrava najmanje dugih lopti i u kojoj ima najmanje vazdušnih duela, što znači da se u napadu naglasak prebacio na kontrolisanje lopte kroz posed i kratka dodavanja.
Takav stil igre nametnuli su treneri u klubovima van velike trojke, kao potreba odgovora na razvoj fudbala u ostatku Evrope i činjenici da finansijski nisu mogli da pariraju pre svega Juventusu, pa su konkurentnost tražili kroz kreativan pristup i traženju talenta tamo gde dugi nisu gledali.
Napoli pod komandom Mauricija Sarija i Atalanta pod trenerskom palicom Đanpjera Gasperinija su najbolji primer atraktivnog napadačkog fudbala koji je krenuo da se neguje u Italiji.
Takav trend je usvojila i Roma pod Paolom Fonsekom i Sasuolo sa Robetom de Zerbijem.
To je omogućilo Robertu Mančiniju da sklopi reprezentaciju od igrače iz tih klubova i da stvori napadački moćan tim koristeći činjenicu da su i u svojim klubovima igrali taktički zreo i napadački orijentisan fudbal.
Gde gledati EURO 2020
Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (Promo)
Insinje i Žoržinjo kod Mančinija imaju uloge kakve su imali kada su igrali pod Sarijevom komandom. Spinacola koji je proglašen za igrača utakmice protiv Turske je Gasperinijevoj Atalanti i Fonsekinoj Romi davao širinu po levoj strani istu kakvu sad daje u reprezentaciji, dok Berardi i Kjeza to na desnoj strani daju Sasuolu i Juventusu.
Lokateli i Verati primarni su plejmejkeri svojih ekipa, a Kjelini, Ačerbi, Bastoni i posebno Bonuči navikli su da iznose loptu iz odbrane kroz dodavanja. Barela je svestrani vezni igrač koji ne sudeluje u izgradnji napada, ali je odličan u završnici kao što to radi u Interu.
Italijanska fudbalska renesansa započeta kroz promenu stila u samoj Seriji A, uspešno je prošla prvi test i sada je čekaju ključne utakmice u kojima ne postoji pravo na grešku. Prvi sledeći rival je Austrija, ove subote od 21 čas, za plasman u četvrtfinale EP.
Pratite nas i na društvenim mrežama: