0
Oniži, dugokosi fudbaler prilazi klincu Englezu posle utakmice. Ne smeta mu što ima "brdo" iskustva više od njega, pružio mu je ruku i dao mu dres. I to posle poraza. Izgubio je, ali pokazao da je šampion.
To je 35-godišnji Luka Modrić, a dečko koga je šokirao kad mu je tražio dres je Mejson Maunt iz Čelsija.
PROČITAJTE JOŠ:
Svima nam je još u svežem sećanju kako je Tomas Tuhel sa svojom postavkom, brzinom po krilima i jednostavnošću prosto razmontirao Real Madrid. Nema tome ni dva meseca.
Da je egoista, Modrić bi posle 2:0 na Stamford Bridžu prosto rekao „ma ‘ajde beži, nije mi ni do čega“ i samo bi otišao.
„Uvek sam se ugledao na njega. Od kada je bio u Premijer ligi sa Totenhemom, pratio sam ga prilično pomno. Igranje protiv njega je bilo čudno jer sam ga toliko gledao, da sam nekako znao njegove poteze i šta će da uradi. Pomaže kad ste fan nekoga, a onda probate da igrate protiv njega jer znate šta može da uradi“, opisao je Maunt Modrića.
„Pričao sam sa Mateom Kovačićem pre te utakmice i pitao da li bih mogao da dobijem njegov dres nekad. Uspeo sam to da dobijem, a onda je on mene pitao za moj posle druge utakmice, jer ja njemu nisam dao svoj. Kova je rekao da Luka voli da se menja i da hoće moj dres, pa mi je prišao i poželeo mi sreću u dolazećim utakmicama. Bio sam van sebe“, ispričao je Maunt.
Ostatak te priče je manje-više poznat. Čelsi je otišao do kraja i osvojio Ligu šampiona, a Modriću je preostalo da se sprema za Euro 2020.
Posle prve dve utakmice Hrvatska nije obećavala. Posle poraza od Engleske i remija sa Češkom „vatreni“ su bili na udaru.
Modrić, kao klasa za sebe u njihovom dresu, bio je čovek u koga se možda najviše upiralo prstom. Iako ima 35 godina, niko te ne pita – svi znaju koji si kvalitet i šta se očekuje.
Sve i da imaš „60 godina“, ako si u dresu očekuje se samo najbolje. To je reputacija koju je Modrić postepeno gradio godinama.
I, ako je verovati Mauntu, ostao je na zemlji. Na zemlju je pao i u utorak uveče kada je tvrdu i nepredvidivu Škotsku izbacio iz koloseka jednom majstorijom.
Dobio je pas na rubu šesnaesterca i iz nekoliko koraka opalio fantastično spoljnim delom kopačke u ćošak gola Maršala za 2:1 u 62. minutu.
To je bio jedan od onih trenutaka kojima je Modrić upropašćavao protivnike. Spomenuli smo da mu Argentinci još nisu zaboravili onaj gol iz 2018.
Kad treba, on se pojavi. Zato je u utorak uveče, kada je Hrvatska pobedila Škote sa 3:1, Modrić pao na travu i na licu mu se videla mešavina olakšanja i sreće.
Znao je da su on i saigrači prošli u osminu finala Evropskog prvenstva i da ta priča za njih još nije gotova.
A gde je počela?
Za Luku nije krenula sa loptom u nogama, već sa domaćim životinjama. Poznato je da je čuvao koze kad je bio mali i da je bio pastir još kao petogodišnjak.
O tome svedoči kadar Pavla Belanovića iz dokumentarca „Napad vukova“, kada je na krševima u okolini Zadra usnimljen upravo Luka koji vodi životinje.
Kada je počeo građanski rat Modriću je ubijen deda po kom je dobio ime, a otac Stipe je odlučio da porodicu preseli iz Zatona Obrovačkog i zaseoka Modrići u Zadar.
„Nema mržnje. Tragedije se ponekad događaju. Ne mrzim nikoga. Dogodilo se to što se dogodilo. Ne možeš da zaboraviš šta se dogodilo, ali nema mržnje. Moja porodica je na kraju našla mir. Ne znamo ko je to učinio. Postoje ljudi koji se bave tim stvarima i moraju da se pobrinu da pravda bude zadovoljena. Neki ljudi osuđuju to što se dogodilo, no mi smo u miru i znamo da on više nije s nama“, rekao je Modrić pre koju godinu za Dejli Mejl.
U ratu mu je srušena i kuća u kojoj se rodio, a u Zadru se čovek visok 172 centimetra susreo sa fudbalom i loptom. Tamo je počeo da igra i ostao je do 2000. kada je otišao u Zagreb.
Dinamo ga je pokupio i držao do 2008, s tim što je tri godine bio u mlađim kategorijama. U prvim seniorskim godinama bio je na pozajmicama u Zrinjskom i Interu iz Zaprešića, ali sada ono što se dešavalo pre 17, 18 godina deluje kao arhaična prošlost.
Kad je tamo prošao kaljenje, vratio se u Dinamo, debitovao i dve godine kasnije bio najbolji igrač u hrvatskoj ligi, da bi 2008. obezbedio Zdravku Mamiću i klubu veliki novac. Otišao je u London za 22,5 miliona evra.
Sud je kasnije ispitivao i Modrićevu ulogu u celoj priči, zbog podele novca i povratka dela direktno Mamiću, ali je to kasnije odbačeno protiv Luke, dok je Mamić osuđen na šest i po godina zatvora.
Bilo kako bilo, Mamiću je Modrićev kvalitet kasnije otvorio auto-put za još neke igrače, dok se Luka dokazivao u Spursima. Odatle je otišao u Real Madrid 2012. za 35 miliona.
Niti ima većeg kluba, niti veće časti da se nosi taj magični broj 10 na dresu u jednom takvom klubu. Modrić ga ima u Realu.
PROČITAJTE JOŠ:
Tu je i danas. Klub kakav je Real lako vas sažvaće i ispljune ako mu ne dajete iznova i iznova ono što od vas traži.
Karim Benzema, Marselo, Serhio Ramos… to su samo neki od tih probranih koji su godinama bili na vrhunskom nivou i zadovoljavali kriterijume razmaženih Madriđana.
Luka to takođe uspeva. Izabrao je nikad veći meč u Španiji da to počne da pokazuje – 2013. godine, protiv Barselone.
Nije bilo Kristijana Ronalda, Samija Kedire, Mesuta Ozila i Rikarda Karvalja. Neko je morao da „povuče“. Uradio je to hrvatski internacionalac tako što je namestio gol Serhiju Ramosu za 2:1.
Sve to je sa tribina gledao i čuveni Dijego Maradona. Modrić još uvek tada nije bio standardni starter u svom timu.
Godinu kasnije Real je igrao protiv Bajerna iz Minhena. Bavarci su 2013. postali prvaci Evrope i hteli su da napadaju Real.
Madriđani tek što su počinjali svoju dominaciju koja će potrajati do 2018. imali su Modrića koji je pronalazio rupe u odbrani Bajerna.
Bilo ih je jer se Nemci nisu štedeli u napadu, a možda nisu računali kako će proračunato Hrvat iz sredine, uz Anhela Di Mariju i Ćabija Alonsa to znati da kažnjava.
Stabilnost, tehnika, kontrola, inteligencija na terenu, sve je to bila Lukina osobenost. Real je pobedio sa 4:0, a Modrić je nastavio da „kupuje“ navijače protiv Atletiko Madrida iste godine, onda dve godine kasnije u Ligi šampiona, protiv Juventusa 2017.
Po pravilu je bila reč o velikim mečevima. Onda mu nije teško palo ni kada je 2018. zagorčao Argentincima život u Rusiji bombom u 80. minutu za 2:0.
Prošle godine bilo je spekulacija da li će ostati ili će otići dalje, jer se zna koliko i kako Real tretira igrače starije od 30 godina.
Ako je nedoumica i bilo u vezi sa novim ugovorom do 2022. one su otklonjene kada je Modrić potvrdio pobedu nad Barselonom u El Klasiku.
Nisu „blankosi“ blistali tokom cele godine i uvek na isti način, ali su do kraja ostali konkurentni za titulu koja je ipak otišla Atletiku.
Modrić se okrenuo reprezentativnim obavezama i ponovo je zablistao na najvišoj sceni.
Osvajač Zlatne lopte za 2018. i čovek koji je prekinuo dominaciju neprikosnovenih Lionela Mesija i Kristijana Ronalda i dalje pokazuje da to priznanje nije dobio uzalud.
Hrvatska je otišla u osminu finala, tamo ju je odveo njen fudbalski pastir, a Hrvati se nadaju da kada Modrić odluči da se povuče, iza njega neće ostati samo „stado“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
