2
Zelenašenje je jedan od najstarijih kriminalnih zanata. Nekada se odvijao na reč i uz pretnju, sada su zelenaši otišli korak dalje, pa svoje pozajmice ne štite mišićima već ugovorima. Kakvi su to zelenaški ugovori, kako se oni mogu raskinuti, mogu li u ovom začaranom lancu pomoći institucije za Probudi se na televiziji Nova S govorio je Milan Stefanović iz Centra za razvoj građanskog društva Protekta.
„Zelenaški ugovor je termin koji se prepoznaje po zakonu, to su svi ugovori gde neko koristi nečiji loš položaj. Socijalni, nesposobnost rasuđivanja… A on koristi bolesti zavisnosti kako bi ostvario veći profit, odnosno veći od neke zakonske zatezne kamate koja se preporučuje zakonom i koji određuje država. Svi ti ugovori se po zakonu nazivaju zelenaški. Međutim, takva vrsta ugovora se ne dešava u praksi. Zelenaši imaju čitav tim advokata i često su u sprezi sa notarima, tako da najčešće imamo tri vrste ugovora“, kaže Stefanović i dodaje:
„To su ugovor o zajmu, gde na primer piše da je zelenaš dao 10.000 evra iako je dao 5.000 evra i tu se nigde ne spominju te zelenaške kamate za koje bi sud kasnije da se uhvati i taj ugovor proglasi zelenaškim. Zatim imate isti takav ugovor gde se piše i predugovor o kupoporodaji nepokretnosti. Tu se takođe navode neke fiktivne brojke, ali se ugovara i kupoprodajna cena za neki stan koja je manja od tržišne. Recimo 30.000 za stan od 50.000 evra. Onda zelenaš uradi sve što može da mu dužnik ne vrati novac do datog roka i nakon toga doplaćuje ugovorenu cenu i uzima stan. Treća vrsta je da opet imamo istu pozajmicu, od na primer 10.000 evra, na ugovoru piše 20.000 i piše se hipoteka na stan i stavlja se zabeleška odmah u Katastru, tako da vlasnik stana ne može da ga proda nikom drugom“, navodi Stefanović.
Ovi ugovori, kako dodaje, mogu da se raskinu samo ako postoji dokaz da neko nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku potpisivanja ugovora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
