2
Pedijatar, alergolog i pulmolog dr Aleksandra Vukov u jutarnjem programu "Probudi se" na TV Nova S rekla je da je Beograd u samom vrhu najzagađenijih gradova u svetu. Kako je navela , čestice PM 2,5 i PM 10, kao i čestcice buđi, olova i arsena, su vrlo male i prodiru duboko u pluća.
„Imamo naravno i čestice gasova, poput ugljen monoksida, sumpor dioksida i azot dioksida… Na osnovu njih se daju preporuke za boravak na otvorenom“, rekla je dr Vukov.
Ona je navela da visoka koncentracija štetnih čestica nije dobra, jer se one obično zadržavaju u gornjim disajnim putevima, a gasovi prodiru dublje i prave hronične bolesti pluća.
„Mi kada smo napolju izloženi smo toj većoj koncentraciji štetnih materija. Duže vreme koje provodimo napolju je i veća mogućnost da ćemo to udahnuti i da će se to tamo negde akumulirati. Čestice teških metala, na primer arsena, kada uđu u organiam one trajno tu i ostaju. To znači da ćemo taj štetni efekat videti posle određenog niza godina, desetak ili više“, rekla je dr Vukov.
Ona je dodala da osim što mogu da dovedu do plućnih bolesti, mogu izazvati probleme i sa kardiovaskularnim organima.
„Bavljenje sportom napolju da, ali ne u jutarnjim i večernjim satima, kada je najveća koncentracija tih štetnih materija. Tada duboko dišemo i one se ne zadržavaju u gornjim disajnim putevima, već u plućima“, istakla je dr Vukov.
Ona je navela da što se tiče koronavirusa mi drugačije reagujemo, a pluća koja su na bilo koji način iziritirana su osteljivija za sve, pa i za koronavirus.
Dr Vukov je dodala da sa česticama čađi i prašine i svega što postoji u vazduhu ulaze i alergeni i može da dođe do pogoršanja kod osoba koja već imaju problema sa njima.
Upitana koliko se zagađenje odražava na naš životni vek, ona je navela:
„Postoje ozbiljne studije u svetu i daju cifre koje baš nisu optimističke – od par do desetak godina kraće za ljude koji žive u sredinama gde je zagađenost vazduha veoma visoka“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
