Desetogodišnji dečak pronađen je mrtav u stanu u beogradskoj opštini Rakovica, a ne isključuje se mogućnost da je stradao tokom izazova na društvenoj mreži Tik-tok, što je već zabeleženo u svetu. To je bila jedna od tema jutarnjeg programa "Probudi se" na televiziji Nova S. O opasnostima koje po decu vrebaju na društvenim mrežama govorili su edukatorka za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev Ćiraković i ekspert za društvene mreže Strahinja Ćalović.
Jonev Ćiraković je ukazala na to da u Srbiji sve više dece i mladih između 10 i 18 godina starosti koristi društvene mreže, a najpopularnije su Tik-tok i Instagram. Korišćenje Tik-toka posebno je doživelo ekspanziju u toku pandemije i izolacije, kada su deca prikovana za računare.
Podsetila je da izazaov „onesvešćivanje“ nije prvi neprimeren i sadržaj koji može da ugrozi bezbednost mladih, navela je i izazov „lobanja“ u kojem su se deca međusobno obarala prilikom skakanja, pa je dolazilo do teških povreda. Bilo je i bizarnih izazova koji su se pojavljivali na društvenim mrežama, poput lepljenja gornje usne i lizanja WC šolje, stavljanja papirića u zenice…
Edukatorka konstatuje da roditelji često misle da su ti izazovi bezazleni i da „to neće uraditi njihovo dete“.
Jonev Ćiraković ukazuje i na to da ne postoji valjana regulativa, već da se pojedini sadržaji na društvenim mrežama uklanjaju tek nakon prijave i kada već bude kasno.
„Postoji taj trend da generacije smatraju da su superiorne ako imaju veliki broj pratilaca ili lajkova. Ta tendencija raste i nastavlja se. Deca hoće da budu poznata, viđenja i slavna, zbog toga ugrožavaju živote i zdravlje. Neophodno je da roditelji o tim stvarima popričaju sa decom. U Srbiji imamo ozbiljnih problema u vezi sa ponašanjem dece na inernetu i u tom domenu je potrebna edukacija“, smatra sagovornica i ukazuje da na internetu nisu pretnja samo predatori i pedofili, već i ovakvi izazovi.
Ekspert za društvene mreže Strahinja Ćalović ističe da se, pored brojnih izazova, na Tik-toku postavlja i mnoštvo eksplicitnog, pa i vulgarnog sadržaja.
„To je sadržaj koji nije za maloletne, ali i sadržaj koji može biti opasan po život“, konstatuje Ćalović.
On pojašnjava da je algoritam Tik-toka drugačiji i opasniji od Fejsbuka, jer vam prilikom samog prijavljivanja nudi mnoštvo nefiltriranog sadržaja, bez vašeg odabira. Ukoliko se dete odluči za neki od sadržaja koji mu je primamljiv, a istovremeno i neprikladan, algoritam veštačke inteligencije će u obzir uzeti samo to koliko takav sadržaj pažnje izaziva, a ne i koja je njegova potencijalna opasnost.
Ćalović ukazuje da i na Tik-toku postoje opcije koje bi mogle da se prilagode i budu prikladnije za mlade, ali da one nisu dovoljno vidljive za roditelje koji bi prilikom otvaranja profila trebalo da uvedu posebna setovanja i ograničenja na profilu svog deteta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar