4
Ne prestaju reakcije struke zbog odluke Vlade da ukine status kulturnog dobra za kompleks Generalštaba u centru Beograda. Da li je ovo presedan i primer kako država brine o spomenicima kulture. Koji su još objekti sa statusom kulturnog dobra potencijalno ugroženi zarad profita investitora? Ovo su pitanja za današnje goste jutarnjeg programa "Probudi se", arhitektu Slobodana Maldinija, i Višnju Kisić iz organizacije Evropa Nostra.
Razlozi za ukidanje stausa kulturnog dobra definisani su zakonom, međutim, u sučaju Generalštaba vlast je mimo Zavoda za zaštitu spomenika kulture ukinula zaštitu za taj kompleks. Kisić pojašnjava imamo li još ovakvih primera.
Arhitekta Maldini ističe da je Generalštab dobio status kulturnog dobra 2005. godine, a sada se na njegovom mestu planira izgradnja hotelskog i stambenog kompleksa. On se osvnruo na ti da li bi bio problem da je ideja o izgradnji na tom mestu postojala i ranije.
Podsećamo da je zgrada Generalštaba podignuta između 1955 i 1965 godine po projektu arhitekte Nikole Dobrovića.
„Generalštab ne bi trebalo rušiti, to je vrhunko delo arhitekture“ kaže Maldini.
Kisić pak objašnjava zašto je važno da Generaštab ostane pod zaštitom i šta se sve gubi ukidanjem statusa kulturnog dobra.
PROČITAJTE JOŠ:
4
6
0
Država je u maju potpisala ugovor sa kompanijom Džareda Kušnera, Trampovim zetom, i dala u zakup na 99 godina luksuzno zemljište u centru Beograda. Gosti „Probudi se“ analiziraju da li je slučaj Generaštaba završena priča i kako da javni interes nadvlada privatni. Njujork tajms je objavio da će investicija Trampovog zeta biti vredna 500 miliona dolara, a naša država bi trebalo da dobije oko 20 odsto profita.
Otuđenjem Generalštaba država je pokazala nerazumevanje za kulturno dobro zbog biznisa, te Kisić upozorava kako ćemo štiti spomenike na Kosovu ako svetu šaljemo poruku da ih ne možemo zaštiti u Beogradu.
„Nerazumevanjem bih nazvala nezakonitost, struka će pravnim mehanizimima pokušati da reši zaštitu“, kaže Kisić
Beogradski sajam je takođe proglašen 2009. godine za spomenik kulture u celini, ali je ta odluka ubrzo ukinuta i taj status zadržala je samo Hala1. Zemljište je prodato Arapima. Maldini upozorava da je ovo još jedan primer gde država zbog stranih investitora i profita nipodaštava kulturno dobro.
Članica Evropa Nostra približava kakva je praksa u EU, i ima li ovakvih primera poput Generalštaba i Beogradskog sajma. Poznato je da Grad Beograd želi da izgradi i gondolu na Kalemegdanu i Geneks kula je spomenik kulture koji je u privatnom vlasništvu, te Kisiž navodi koji su po njenom mišljenu spomenici kulture potencijlnao ugroženi zbog biznis.
Arhitekta Maldin objašnjava da ukidanje statusa spomenika kulture nije nečuveno, ali je baš retko, te obrazlaže kojim slučajevima se gubi zaštita. Od 1981. godine, od kada postoji Centralni registar nepokretnosti kulturnih dobara, upisano je oko 2.600 nepokretnosti, a izbrisano sedam za koje je dokazano da su izgubili spomenička svojstva.
Budimpešta je jedan od primera gde nije narušen urbanistički identitet. Najviše građevine su zgrada parlamenta i crkva. Gosti „Probudi se“ sa pravom pitaju odakle onda želja da Beograd liči na Dubai, Njujork…?
Maldini takođe objašnjava šta je sa kulturnim dobrima koja su u privatnoj svojini, imali li tu zloupotreba i koliko država zaista brine o spmenicima kulture. Kisić pak pojašnjava kolika su izdvajanja države za održavanje spomenika kulture i da li se oni kontinuirano održavaju.
Budžet Ministarstva kulture za 2025. godinu nominalno je za više od 2,5 milijarde dinara veći nego 2024., ali je procentualno manji, svega 0,67 odsto koliki je bio i pre dve godine.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
4
7
BONUS VIDEO – Arhitekta Slobodan Maldini u Dnevniku na TV Nova: Građevinski lanac odgovornosti i da li uzrok tragedije u Novom Sadu može biti „slučajnost“?