Vlast se hvali suzbijanjem sive ekonomije, ali ne spominje ozbiljne propuste u kontroli tržišta

Ekonomski pokazatelji Srbije nisu nikad u istoriji bili bolji, stalno ističe vlast, ali sve vam bude čudno kad izađete iz Srbije i u nekoj od zemalja zapadne Evrope vidite da razni proizvodi koštaju manje nego u Srbiji,. Deluje aspsurdno, jer su to zemlje višeg žvitnog standarda i viših plata, ali nije. osim platežne moći, važna je slobodna konkurencija, odsustvo sive ekonomije i otvoreno tržište. Gde je tu Srbija, pitao je Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Deset godina borbe protiv sive ekonomije konačno daje rezultate, tvrdi vlast. Sve je rekordno, objašnjava ministar finansija – niska nezaposlenost, strane direktne investicije i obavezno pominjanje Ekspa 2027. godine, poručeno je sa sednice Koordinacionog tela Vlade za borbu protiv sive ekonomije.

„Ono što je posebno važno jeste da smo u prethodnih deset godina kada saberete sve aktivnosti koje smo uradili – preko 70 odsto ciljeva koje smo definisali smo ispunili, što je dobro“, rekao je Siniša Mali, ministar finansija.

Jedan od najvećih neprijatelja sviih uređenih privreda, siva ekonomija, pre 10 godina iznosila je skoro 30 odsto BDP-a, pa je opala za više od četvrtine, kaže zvanična analiza. Ministar Momirović nabrajao je količine zaplenjene akcizne robe, falsifikovanih konfekcijksih proizvoda poznatih marki pa i čak i zaštitnih maski za mobilne telefone, kojima se povređuje pravo intelektualne svojine. U tome je istaknut značaj tržišnih inspekcija, kojih kako kažu upućeni, nema dovljno niti su adekvatno opremljene.

„Mislim da ne postoji nijedna inspekcija u kojoj ima dovoljan broj ljudi, odnsono oni imaju čak manji broj ljudi nego što je predviđeno – najkatastrofalnija situacija je verovatno tamo gde je i najvažnije – dakle mi imamo poresku upravu gde je broj terenskih inspektora, dakle onih koji treba da obilaze prodavnice, pao na 381 prošle godine, a treba da ih ima 1115. Što kaže ministar Mali, jesmo mi smanjili sivu ekonomiju za četvrtinu, ali smo smanjili i broj inspektora za četvrtinu“, kaže Ivan Radak, urednik sprskog izdanja Forbes-a.

Koliko je Srbija zemlja slobodnog tržišta, sa malom zastupljenošću sive ekonomije, ili kako vlast kaže, rekodnro malom? Sagovornici Dnevnika objašnjavaju da to zavisi od vrste proizvoda i delatnosti, pa samim ti reakcije države na tu oblast.

Državne institucije ne rade svoj posao. Imate komisiju za zaštitu konkurencije koja u većini evropskih zemalja je ozbiljna batina u rukama države i akda oni propišu kazne, one su ogromne. Ovde se do sada to nikako nije desilo na našem tržištu, a ne može niko da mi kaže da je naše tržište konkurentnije. Odnosno veći broj igrača na tržištu i da se niko od njih ne dogovara u nijednoj oblasti“, kaže Goran Radosavljević, ekonomista.

„Mi smo svi protiv sive ekonomije, a kada treba da prijavimo prodavnicu koja ne izdaje račun, briga nas za to. Dakle, to je odgovornost i na nama građanima i mora da se smanji naravno i korupcija u samim organima i da ti organi ne tolerišu sivu ekonomiju. To su koraci koje treba preduzeti i država mora da pokaže da to hoće. Sve ostalo je kozmetika“, poručuje Radak.

Čest primer neslobodnog tržišta su upravo kozmetički proizvodi poznatih brendova, koji su skuplji u Srbiji nego u Nemačkoj.

„Država ima mehanizam da to reguliše i dokkle god ona šalje poruku slobodno radite šta hoćete, ja se neću mešati u vaš posao ili u najvećoj meri se neću mešati vi ćete imati tri puta veće cene nego što je to u zemljama odakle te robe dolaze. Imamo suprotnu situaciju, gde su konditori, mleko i neki proizvodi skuplji u Srbiji nego u zemljama izvoza, što je normalno, jer na tom tržištu je veća konkurencija i vi morate sa nižim cenama da uđete na tržište, kod ans je suprotna situacija – jeftinije u Nemačkoj nego u Srbiji, što je besmisleno, je l?“, kaže Radosavljević.

„Jedan uvoznik, jedan distributer određuje cene, dakle da li on to radi na pravi način, zakonski ispravan način, to mora komisija za zaštitu konkurencije da utvrdi. Ta komisija mora da bude jedan od najjačih organa u ovoj zemlji. Takođe inspekcija Oni moraju, ne samo po ljudstvu da budu dovoljno opremljeni, nego i materijalno, da imaju automobile, da imaju kompjutere, telefone“, kaže Radak.

Konkurencija u prodaji robe široke potrošnje je makar na papiru slobodna – ali tržište energenata je potpuno u rukama države. To znači i veće cene. I u drugim obalstima imamo jednog ili dva, do tri distributera i oni određuju cene.

„Podsetiću, prošle godine gde su u isto vreme, na isti način, za isti iznos, sva tri mobilna operatera povećali cenu. I da to komisiji za zaštitu konkurentnosti nije bilo čudno – ista situacija i u bankarskom sektoru gde banke na isti načn, kamate kad pogledate gotoo su iste i da ne nabrajam“, kaže Radosavljević i dodaje da imamo monopole koji su se sami od sebe stvorili gde imate 2,3 velika igrača koji su se tu dogovorili oko podele tržišta i tu više niko ne može da uđe. Iako je tržište na prvi pogled slobodno, ono u stvari nije slobodno.

Sagovornici se slažu da siva ekonomija jeste manja, ali da bi rezultat bio mnogo bolji da se radilo na jačanju i opremanju poreske uprave, tržišne inspekcije i inspektorata rada. U Srbiji dve trećine sive ekonomije dolazi iz rada na crno, odnosno neprijavljivanja radnika, pa i isplata dela plata na ruke, što nanosi štetu i radnicima i državi.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.