Uzbunjivač Josifovski izgubio pravnu zaštitu u svojoj zemlji, po pravdu će ići na Evropski sud

Kako u Srbiji prolaze uzbunjivači- poslednje podsećanje daje nam Ustavni sud. Odlukom da posle četiri godine, bez rasprave, odbaci žalbu bivšeg direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu Borka Josifovskog. Od kako je otkrio spregu lekara i pogrebnih preduzeća- trpi odmazdu, skoro 20 godina, i ne odustaje - sledeća adresa mu je sud u Strazburu. Putem uzbunjivača od Gorana Miloševića, radnika Puteva Srbije, koji je otkrio drumsku mafiju, preko Josifovskog, do Aleksandra Obradovića, vodi nas Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Da lekari hitne pomoći u Beogradu ne reanimiraju bolesnike na samrti, već adresu umirućih prodaju privatnim pogrebnim preduzećima, 2006. godine javnosti je otkrio tadašnji direktor Hitne pomoći, Borko Josifovski.

„Ja sam taj koji je uzbunio javnost, a posle toga sam doživeo progon, odnosno prvo sam smenjen s mesta direktora neosnovano i nezakonito, što je Vrhovni sud tadašnji, to potvrdio presudom ali po njoj se nikad nije postupilo“, pojašnjava Borko Josifovski, lekar i uzbunjivač.

Njegova saznanja potvrdio je pravno-novinarski tim Pištaljke koja je jedina do kraja istražila ovaj slučaj. Ni Ministarstvo zdravlja, ni tužilaštvo, ni policija ni Agencija za sprečavanje korupcije. Davne 2015. godine Pištaljka uspeva da dobije od Tužilaštva iz istrage koju su oni vodili materijale, nalaze porodice preminulih pacijenata i od njih dobijaju informacije da su vozila pogrebnika dolazila odmah nakon hitne pomoći a u jednom slučaju i pre.

„Šta se dešavalo u Hitnoj pomoći u Beogradu, ko je prodavao adrese umirućih pacijenata, zašto nekim pacijentima nije pružena lekarska pomoć onda kada je bilo to najvažnije i da li su i neki ljudi ostavljeni da umru da bi neko zaradio novac od privatnih pogrebnih preduzeća“, postavlja pitanja Vladimir Radomirović sa portala Pištaljka.

Iste godine Pištaljka šalje Agenciji za borbu protiv korupcije upit o postupanju po prijavama doktora Josifovskog, i nakon što dobijaju odgovor da Agencija ništa nije uradila više od dve godine, pokreću tužbu za zaštitu od odmazde. Viši sud je utvrdio da odmazda traje i osudio pet državnih organa. Apelacija je preinačila tu presudu, pa su se žalili Vrhovnom sudu koji je potvrdio presudu apelacije. Žalili su se onda Ustavnom sudu koja je žalbu odbila posle četiri godine, jer, kako se navodi u njihovom obrazloženju, Josifovski nije tužio pravu instituciju.

„Ja ću se fokusirati na to i na samo jednu rečenicu koja se direktno odnosi na njihovu presudu, dakle trebalo je da tužim svog neposrednog poslodavca, to je Ministarstvo zdravlja, ne znam kakav je to, mislim, šta time želi da kaže Ustavni sud? Jer moj poslodavac je tada bio, odnosno svih ljudi koji primaju platu iz budžeta njihov poslodavac je država, znači ja nisam tužbu uputio na pogrešnu adresu“, reka je Josifovski.

Sledeća adresa je Strazbur.

„Sledeća instanca posle ovoga je sud u Strazburu za ljudska prava i to će voditi advokatski tim Pištaljke, odnosno Pištaljka je preuzela da taj proces okonča do kraja“, kaže Josifovski.

„Mi imamo srećom više slučajeva koji su do sada pozitivno se završili za uzbunjivače, uzbunjivači su vraćeni na svoja radna mesta, nastavili su da normalno primaju zaradu, neki su čak napredovali u svojoj službi“, pojašnjava Radomirović.

Na radno mesto nije vraćen Aleksandar Obradović, uzbunjivač koji je otkrio korupciju u Krušiku, a postupak je i dalje u fazi predistrage. Novinar Vuk Cvijić kaže da progon uzbunjivača, osim institucija i najviših predstavnika vlasti, sprovode i mediji pod njihovom kontrolom. Umesto da korupciju razotkriju, oni je kriju.

„Ova vlast je proglasila uzbunjivače neprijateljima i ne samo preko institucija u kojima uspostavlja kontrolu i koje nisu više nezavisne nego i direktno, sam predsednik države napadao je verbalno i Aleksandra Obradovića i negovu porodicu. To pravilo važi nažalost za sve uzbunjivače. Njima se čak i kada je očigledno ne da status i dolazi do zamene teza. Oni koji otkrivaju korupciju i ukazuju na korupciju kao što je učinio Aleksandar Obradović bivaju progonjeni a oni koji je čine bivaju zaštićeni“, kaže Vuk Cvijić, novinar nedeljnika „Radar“.

Informacija koja je nesumnjivo od značaja za javnost bila je i da je kum predsednika adržave upravljao vozilom drogiran i pijan, koju je javnosti otkrila uzbunjivačica Katarina Petrović.

„Ona je uhapšena, a on nije čak zadržan ni na trežnjenju“, podseća Cvijić.

Ko bi onda, trezan, posle sudbina koje su zadesile uzbunjivače i pomislio da uzbuni javnost?

„Neće mu biti lako, ali Zakon o zaštiti uzbunjivača donosi makar onu privremenu meru, a uzbunjivač ne može da izgubi radni odnos dok se ne utvrdi njegova krivica, dakle ovoga puta je proces dokazivanja krivice na teretu poslodavca, odnosno poslodavac treba da dokaže krivicu, a ne da se kao do sada optuženi brani i dokazuje svoju nevinost“, ističe Josifovski.

Zakon o zaštiti uzbunjivača imamo od 2014. počeo je da se primenjuje 2015. Ipak uzbunjivači ostaju nezaštićeni.

„Ima više primera od tužilaštva, čak i veštaka u nekim slučajevima, čak i sud, a da ne govorimo kako ih zove vlast institucijama sile policija i tajne službe, BIA i vojne, koje direktno učestvuju u tome, uostalom Aleksandra Obradovića su uhapsili pripadnici BIA“, objašnjava Cvijić.

Jedina zaštita u Srbji za uzbunjivače je javnost, a van Srbije mogu u Strazburu da potraže svoja prava.

A javnost može da potraži hrabrost u izjavi uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je posle četiri godine od hapšenja rekao da bi sve ponovio.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.