Briselski sporazum je nazvan Sporazumom o normalizaciji, ali, po nekima je taj sporazum samo mrtvo slovo na papiru. Od potpisivanja Briselskog sporazuma prošla je čitava decenija, to se tada videlo kao "otklon dve strane od prošlosti i korak ka Evropi", kako je svojevremeno rekla Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku. O tome u emisiji "Među nama" govore predsednica Evropskog pokreta Srba sa KiM Rada Trajković i glavni urednik televizije ATV iz Prištine Ljeant Hodža.

„Briselski sporazum je tada nazvan Sporazumom o normalizaciji: Ketrin Ešton u svojim memoraima je napisala da na dve strane nije izvršen veliki pritisak i tada se činilo da je to veliki korak ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i da je to kraj dijaloga koji je počeo nakon što je Savet bezbednosti UN doneo jednu rezoluciju nakon odluke Međunarodnog suda pravde. Trebalo je da Srbija i Kosovo uđu u neku normalu i da nastave neki put ka Evropi, ali eto nas, 10 godina kasnije razgovaramo o tome i dalje“, kaže Hodža

Za Radu Trajković Briselski sporazum je nudio velika očekivanja.

„Ako je nekome poteban mir i stabilizacija, to je upravo stanovnicima Kosova. Normalno, on je i od strane međunardne zajednice ali i javnosti Srbije dočekan sa velikom nadom. Sećamo se da se govorilo o Nobelovoj nagradi za gospodina Hašima Tačima i Dačića kao potpisnika sporazuma. Danas, rekla bih da je Briselski sporazum suštinski mrtav. U jednom danu sve je nestalo, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i neprimenjivanje prvih 6 tačaka o formiranu Zajednice srpskih opština“, rekla je Rada Trajković.

Više o Briselskom sporazumu i viđenjima iz Beograda i Prištine pogledajte u emisiji „Među nama“:

0 godina od Briselskog sporazuma: Ko je šta dobio, a ko izgubio? – Rada Trajković i Ljeart Hodža