Teodora Delić: od „bucke“ do terapeuta za zavisnost od hrane i šećera

Zavisnost od cigareta, alkohola, narkotika, kocke, pametnih telefona, video igrica… o mnogim zavisnostima se uveliko govori ali čini se da se o jednoj još uvek šapuće – zavisnost od hrane i slatkiša. E pa tu temu osvetljava gošća emisije "Među nama". I sama je trećinu svog života provela boreći se sa hranom. Iz te borbe je izašla kao pobednik, a danas pomaže drugima da prepoznaju zavisnost od hrane, ali i prevaziđu emotivno prejedanje. Teodora Delić, terapeut za zavisnost od šećera je bila u Među nama.

Ona je dokaz da je moguće pobediti ovaj vid zavisnosti i sad otkriva da li to znači da može svako ko se možda bori sa tim problemom. Delić komentariše da li zaista možemo reći da postoji zavisnost od hrane i da li je nauka to potvrdila na način koji je potvrdila i druge zavisnosti koje su pomenute u najavi.

Gošća „Među nama“ ističe koji su simptomi zavisnosti od hrane i na osnovu čega možemo posumnjati da je kod nas u pitanju zavisnost.

Prvi korak u svemu tome je da se problem osvesti, jer hranu svi konzumiramo pa nije lako napraviti granicu gde postajemo zavisnici od nje. Delić pojašnjava kako je to izgledalo u njenom slučaju i kada je sebi rekla „ja imam problem i moram time da se pozabavim“ i kako je izgledao njen život pre toga.

„Provela sam trećinu svog života u borbi sa hranom, sa izgledom, sa potpuno nezdravim obrascima i navikama u ishrani. Odrasla sam u Vojvodini, rođena na Kosovu, sa majkom iz Makedonije i ocem iz Bosne. Od malena sam nosila epitet „bucke”, što sam vrlo rano prihvatila. Takvim stilom života živela sam veći deo svog detinjstva, školskih i studentskih dana. Kada sam u 26. godini života dovela sebe u stanje neprepoznatljivosti – mentalno, emocionalno i fizički – rekla sam da je dosta“, tvrdi ona i dodaje da li je u tom periodu već bila terapeut za bolesti zavisnosti i kako je počela da pristupa šećeru i drugoj hrani kao drogi.

Završila je osnovne i master studije u Novom Sadu na Medicinskom fakultetu, na katedri Specijalne rehabilitacije i edukacije, smer bolesti zavisnosti. Radila je kao defektolog u specijalnim odeljenjima osnovne škole skoro osam godina.

Delić poručuje da je ključ u tome da razumemo zašto uopšte želimo da se prejedemo i koliko je to zapravo teško ustanoviti, jer hrana nije nedozvoljena supstanca, naprotiv…. Gošća TV Nova objašnajva kako da znamo da se prejedamo i lako se pravi ta razlika da li neko jede iz navike, da li jede zbog emocija ili zbog nekog zdravstvenog poremećaja.

Terapeut za zavisnost objašnjava i da li to znači da ljudi nekada greše kada angažuju nutricionistu i trenera da bi rešili problem sa hranom i gojaznošć i da li je zapravo psiholog ili terapeut ispravniji izbor. Delić dodaje i koliko se njoj život promenio kada je posložila stvari i shvatila šta je uzrok problemu i krenula da ga rešava, kao i koliko joj je vremena trebalo da kaže „sada sam zadovoljna i dobro se osećam u svojoj koži“.

Ona još objašnja i da li iz te energije zapravo krenula želja da pomogne ljudima koji prolaze kroz isti problem, prvo je pokrenula instagram stranicu, a zatim i razne programe.

„Moja misija je da širim znanje koje sam stekla, podučavam alate i pomažem drugima da pronađu mir sa hranom i svojim telom. Od 2020. godine vodi stranicu „Ostavi šećer“, koja je naišla na pozitivan odziv. Pored zvanja terapeuta za bolesti zavisnosti, sertifikovani sam kognitivno-bihevioralni kouč i član nacionalnog udruženja za KBK, kao i jedan od prvih praktičara Brainspottinga na Balkanu“, kaže Delić.

Za kraj teraputkinja ističe da li su ljudi danas otvoreniji po ovom pitanju nego tada kada jeona prolazila kroz to, koliko bi joj tada značilo da je imala nekoga sa znanjem koje ona sada deli sada klijentima i da li ljudi koji dolaze kod nje očekuju brzo rešenje i koliki je zapravo put do uspeha.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.