Šta su "zdrave zavisnosti" i da li one uopšte postoje?

„Iako je izraz „healthy addiction“ preveden na srpski jezik u bukvalnom smislu, zdrava zavisnost nije adekvatna formulacija jer su reči od kojih je sačinjena u suprotnosti“, navodi prim dr Marija Đurović, specijalista psihijatrije i subspecijalista psihoterapije KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje” i objašnjava „Mnoge bolesti, čak i poremećaji u ishrani, su kod nas kulturološki normalizovane. Ako danas nekome kažete da ste pojeli musaku ili punjene paprike, možete dobiti savet da to nije zdravo, ali ako ste se opredelili za grilovano povrće i piletinu to se smatra boljom opcijom. Ali zašto se to smatra boljim? Faktori opredeljenja su neuro-biološki, socio-kulturološki, uticaj medija, te psihiloški faktor. Primera radi, kroz trčanje čovek može da se relaksira od stresa, poboljša san, ali isto tako trčanje može i da postane kompulzija. Jedna od mojih pacijentkinja trči i kada smo počele da radimo bila je pothranjena, trčala je svakodnevno 10 kilometara, a počela je sa tim nakon proživljene traume. Nije shvatala koliko je trčanje kompulzivno, da joj stvara osećanja anksioznosti i neadekvatnosti ukoliko propusti i jedan trening. Nakon više meseci terapije, ona trči nekoliko puta nedeljno i oseća se mnogo bolje, jer joj sada ova aktivnost predstavlja uživanje, a ne prisilu.“

U slučaju kada se zbog neispunjenja određenog ponašanja javi nelagoda odnosno kada se pojavi takozvani apstinencijalni sindrom zbog neispunjenja nekog ponašanja možemo da govorimo o simptomima poremećaja i u tome je razlika između navike i zavisnosti.

Da li su zdrave navike isto što i zdrave zavisnosti?

Konzumiranje vode u određenim količinama, vežbanje, san, smeh, društveni život, zdrava ishrana, spremanje kuće i provođenje vremena napolju samo su neki od primera takozvanih „zdravih zavisnosti“. Ipak, neko ima samo naviku da konzumira minimum 2 litra vode dnevno, da redovno trenira ili vikend provodi sa prijateljima. Da li je onda i ta osoba zavisnik?

„Navika je oblik ponašanja naučen ili stečen u procesu razvoja ličnosti. U različitim fazama i sferama života navika može i da se promeni. Ona je rutinski oblik ponašanja i dešava se na podsvesnom nivou, dakle o njoj ne razmišljamo jer se takoreći obavljaju po automatizmu“, objašnjava prim dr Đurović i dodaje „Zavisnost karakteriše neodoljiva potreba da se uzme supstanca ili da se uradi neka radnja uprkos tome što ne postoji realna potreba za tom akcijom. Vi ne morate da trčite ali ćete trčati, ne morate da uzmete supstancu, ali ćete je uzeti zato što postoji zavisnost. Ono što je potencijalno opasno kod zavisnosti je da ona može da vodi u hronicitet, a osoba koja ima određenu zavisnost može biti preokupirana tom radnjom i može imati disfunkcionalnosti u porodičnom, poslovnom i drugom životu. Zavisnost karakteriše žudnja i impulsivnost kao i apstinencijalni sindrom o kojem smo već govorili“.

Prim dr Đurović ukazuje na opasnost informisanja putem društvenih mreža gde se mogu dobiti neproverene i nepotpune informacije o ovoj, ali i mnogim sličnim temama i zbog toga savetuje roditelje da budu upućeni u to na koji način se njihova deca informišu i koga slušaju.

O slučajevima s kojim se susretala i njenim savetima kako započeti put ka zdravom životu pročitajte na portalu Boljenavike.roditelj.org.