Stručnjaci upozoravaju da prirodne katastrofe nisu slučajnost: Država nije opremljena, umiraće ljudi

Zatrovani vazduh zemlja i voda u sadejstvu sa drugim oblicima neodgovornog ponašanja u dugom nizu nas dovode do globalno zagrevanja, a ono proteklih meseci kao da ispostavlja račun na svim delovima sveta. Sve češće prirodne katastrofe povezane sa vremenskim prilikama, nisu slučajnost upozoravaju stručnjaci. Opomene je sabrala Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Uragani koji nose sve pred sobom na Floridi, požari koji gutaju šume u Peruu, poplave koje odnose stotine života u Španiji, ubrzano topljenje glečera, zbog čega se pomeraju čak i granice između država, a od nedelje i snegom prekrivena pustinja Saudijske Arabije.

Posledice klimatskih promena su sve sktremnije i gotovo da nema mesta na kome priroda ne pokazuje neukrotivu moć.

„Dešavaju se u svim delovima sveta do sada nezapamćene prirodne katastrofe. Od ekstremno visokih temperatura, suša, šumskih požara, preko razornih uragana koji haraju karipskim obalama, istočnom Azijom, sve do biblijskih poplava koje su zadesilel veliki broj evropskih zemalja, a finale sad gledamo u Španiji. Sve to nam predstavlja jasnu poruku da nam priroda vraća dug za naš odnos prema njoj“, kaže Slavko Maksimović, preddsednik Asocijacije „Milutin Milanković“.

Taj dug samo zbog zagađenja vazduha svake godine životom plaća više od 100.000 ljudi u Evropi. Zbog prekomerne emisije ugljen-dioksida planeta sve toplija i to dovodi do ekstremnih vremenskih uslova i topljenja polarnog leda.

„Već je srednja temperatura pri površini zemlje narasla oko 1,5 stepen u odnosu na ono što je bilo u preindustrijskom dobu, i to je mnogo. Jedan stepen zagrejanosti atmosfere omogućava oko sedam pocenata više vodene pare. Vodena para je kao gorivo za nepogode, nepogode su sve jače i to ne ide na dobro“, upozorava akdemik Fedor Mesinger.

„Ono što znamo do sada, da se frenkvencija tih događaja, učestalost, povećava, sve ih je više, i svakog dana stiže neka vest koja vam kaže gde se u kom delu svetu šta dešava“, rekao je Slobodan Simonović, profesor emeritus na Univerzitetu Zapadnog Ontarija.

A povećavca se i intenzitet takvih događaja, što su pokazale nezapaćene poplave u Valensiji.

„Izgubiti 200 života u jednoj reazvijenoj zemlji je teško prihvatiti, ali isto tako je činjenica da su se te poplave desile u tako kratkom periodu sa takvim velikim intenzitetom d aje bilo nemogće spasti ljude na vreme“, kaže Simonović.

„Poplave, videli ste koliko je ljudi izginulo u Vlanesiji, i Jablanici i Visokom, a biće toga i ovde, da se ne izenadimo. Visoka temepratura u gradovima koji nisu navikli, Pariz u Francuskoj nije topao grad, leti je sveže, kada je pre 13 godina toplotni talas zahvatio centar Evrope i Pariz, temepratura je porasla nekih 20 i nešto stepeni, i trajalo je tri dana u kontinuitetu, preko 10.000 mrtvih je bilo od posledica tog toplotnog talasa, u užem Parizu, a na širem područuju preko 40.000“, kaže Čeda Maksimović, profesor emeritus na Imperijal koledžu u Londonu.

I zato je, upozoravaju stručnjaci važno u narednim godinama ozbilno i detaljno planirati gradove, smanjivati toplotna ostrva, raditi na infrastrukturi, kanalizaciji i odbrani od poplava.

„To mora da se radi blagovremeno, to se sve može predvideti šta će se desiti u narednih sat, dva, postoje šitri modeli, a oni detaljniji se ne primenjuju, ja sam to nudio beogradu pre 20 godina, imaju radar na Fruškoj gori, Bukulji, mrežu stanica, ni pomaka. U mnogim aspektima se kasni, mnogi se ne primenjuju, mlisim da država nije orpemljena, to treba da vode stručni ljudi, ne može biti ministar građevinarstva dečko koji nema ni godinu radnog staža, ono što ima to je što je radio kod tate na recepciji hotelu, i onda je odjednom postao ministar, postao je jer je jako aplaudirao predsedniku, a to nije kvalifikacija, ovo je ozbiljan posao, umiraće ljudi“, upozorava Maksimović.

Zastrašujuće scene već smo videli pre 10 godina kada je Obrenovac za nekoliko sati pretvoren u močvaru. Klimatske promene ne mogu se zaustaviti, ali se mogu usporiti prelaskom na obnovljive izvore energije – poručili su naučnici na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj Milutinu Milankoviću, koji je na probleme sa kojima se svet suočava danas ukazivao pre tačno 100 godina.

„Milutin Milanković je prvi naučnik koji je svetskoj javnosti ukazao na problem klimatskih promena, takođe je prvi upozoruo da zbog preterane upotrebe fosilnih goriva može doći do poremećaja u sastavu atmosfere“, kaže Čeda Maksimović.

Milutin Milanković, među najcitiranijim je naučnicima u svetu, njegovo ime nose dva kratera na Mesecu i Marsu, jedan planetoid i jedna međunarodna nagrada. U Beogradu ovom velikanu posvećeni su – amfiteatar na Građevinskom fakultetu, spomenik na Vračaru, škole i novčanica od 2.000 dinara. Ne i muzej. U programu Skok u budućnost koji predviđa renoviranje i izgradnju nekoliko muzeja do Expo izložbe 2027. godine, nema mesta za onaj posvećen putniku kroz vasionu i vekove.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.