Srpska podrška za Krim: I na Istok i na Zapad

Emisije 10. dec. 202020:33
Podeli:
Foto: Nova S

Ni na istok ni na zapad, na sever ni jug, to su stihovi koji bi mogli opisati spoljnu politiku Srbije u poslednjih 30 godina. Međutim, ukoliko je suditi po poslednjem glasanju naše zemlje u Ujedinjenim nacijama, a koje se tiče ruske aneksije Krima, srpsko diplomatsko kormilo, pramac okreće ka istoku.

Iran, Belorusija i Severna Koreja, to je društvo u kom se našla i Srbija, glasanjem protiv rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se od Rusije traži da što pre prekine „privremenu okupaciju“ Krima. Ovim potezom, za Nenada Čanka, Srbija se stavila na stranu zemlje koja je napala drugu zemlju, prekrojila granicu i oduzela deo njene teritorije.

„Šta god ovih dana brujali tabloidi i stranke kojima su predsednik Rusije Vladimir Putin i njegova administracija važniji i miliji od sopstvene zemlje, sramota zbog toga na obrazu Srbije je ogromna. Ta sramota je gora i trajnija čak i od posledica koje će ova odluka imati po evropski put naše države“, rekao je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.

A okreće li Srbija leđa Evropi držanjem strane Rusiji?

Glavna urednica redakcije Sputnjik Srbija Ljubinka Milinčić ne bi rekla da Srbija okreće leđa bilo kome.

Foto: Nova S

„Mi smo videli kakvi su zaključci Evrope, nas nemaju nameru da prime u skorijoj budućnosti. Srbija je prosto glasala pragmatično. Mi znamo da u Savetu bezbednosti Rusija ima pravo veta. Zamislite, mnogi kažu da je Srbija mogla da bude neutralna, zamislite da je Rusija bila neutralna kad su Englezi tražili da se proglasimo za genocidan narod. To bi za nas bila katastrofa“, kaže Milinčić.

Dodaje da je u našem interesu da imamo Rusiju za prijatelja i Kinu.

„To su dve zemlje koje ne mogu da dozvole u ovoj situaciji i neće da dozvole da se donese u Savetu bezbednosti nijedna odluka koja nama ne odgovara“. naglašava Milinčić.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove je rekao da smo u početku 2014. godine imali praksu da se Srbija nije pojavljivala na glasanjima, a sad je to već i direktna podrška poziciji Rusije, što u principu ne treba da čudi, pre svega zbog podrške Rusije koju ona pruža u međunarodnim forumima oko pitanja Kosova.

Foto: Nova S

U međunarodnim odnosima svaki potez se meri, pa je pitanje hoće li nas dizanje ruke protiv rezolucije o Krimu koštati puta u Evropu.

„Ne mislim da će nas to nešto posebno koštati u odnosu sa Evropom. Mi ne moramo, dok ne postanemo članica EU da imamo sve potpuno iste stavove. Ni pet zemalja EU nemaju iste stavove kao Evropa, npr. o priznanju Kosova i o mnogim drugim stvarima. Uostalom, Evropa i treba da bude zajednica u kojoj ljudi imaju pravo na svoje mišljenje. Onog trenutka kad postanemo članica EU, verovatno ćemo usaglašavati svoje stavove, a danas smo slobodni da mislimo pre svega o svojim interesima“, rekla je Ljubinka Milinčić.

Prema mišljenju Igora Novakovića, određena cena će morati da se plati.

„Poglavlje 31 ne samo da nije otvoreno, nego do sada nismo dobili izveštaj o skriningu. Dakle, već postoji veoma jasno izražena sumnja oko budućeg ponašanja Srbije u okvirima Evropske unije kada je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici“, naglasio je on.

Poslednje glasanje Srbije u Ujedninjenim nacijama protivno stavovima zapadnih zemalja nije usamljen slučaj. Naše diplomate u sali Generalne skupštine UN-a dizale su ruku protiv rezolucije o Krimu od 2016. do danas svake godine, ali i 2017. za rezoluciju kojom se osporava odluka američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ novinara TV Nova S Đure Svilara možete pogledati ovde:

Komentari

Vaš komentar