U moru svih zbivanja oko nas, kao da često zaboravimo da se pozabavimo suštinskim problemima. Psihičko stanje nacije je alarmantno loše, upozoravaju stručnjaci i dodaju da smo zavisni od ekrana, narkotika, alkohola, kockanja... O tome kako stanje nacije utiče na to u kakvom smo mi psihičkom stanju u emisiji "Među nama" govorili su psihijatar sa Instituta za mentalno zdravlje Ivica Mladenović i Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja iz Udruženja "Restart".
„Da bi neko bio dobro treba jako dobro da analizira sebe, da poznaje sebe i da napravi neke granice. Profesionalac to može ali običan narod, nažalost, to ne može“, rekao je Mladenović.
On je dodao da mi nismo dobro zato što proces srozavanja svih instituta, sistema vrednosti i obrazovnog sistema traje predugo.
„Nismo dobro zato što su ljudi sve manje zreli. Istraživanja govore da su glavni problemi depresija i zavisnost, ali sa moje tačke gledišta je to struktura ličnosti. Ljudi sve manje mogu da podnesu stres, a stres je dignut na kub. Ljudi su pod konstantnim pritiskom i nemaju mehanizam kako da izađu iz takvih situacija. Kod nas je dugo godina stres broj jedan bio smrt deteta, stres broj dva razvod ili smrt partnera, na trećem mestu takođe nešto vezano za porodicu, a na četvrtom gubitak posla. Gubitak posla je i kod nas u poslednjih 15, 20 godina na prvom mestu“, rekao je psihijatar.
On je takođe dodao da se boji da smo u procesu gde jako teško možemo da predvidimo sve konsekvence. „Ja se bojim da ćemo za 20, 30 godina imati situaciju da ćemo normalizovati sve i svašta“.
O istoj temi je govorila i Tatjana Stojišić Petković.
„Kad čoveku oduzmete sigurnost, vi ga potpuno izmeštate iz želje da uživa u životu. Nesigurnost je postala svakodnevica i to ugrožava ljude. Gledajući generalno nismo dobro i mentalno zdravlje je ugroženo više nego što je ikada bilo“, rekla je psihološkinja.
Ona je dodala da se zavisnost ne bira, i da treba reći da je reč o bolesti.
„Ko je bolestan treba da traži pomoć. Kada je čovek u najvećem probelmu – ne shvata da je u problemu, a vrlo često osobe sa iskustvom zavisnosti imaju uverenje da mogu da kontrolišu svoju zavisnost. Tek kada porodica, neko od bliskih ljudi, shvate da više s tom osobom ne može da se funkcioniše i kada izvrše pritisak na njih – tek se tada javljaju“, objasnila je Stojišić Petković.
Ceo prilog pogledajte na početku vesti.
BONUS VIDEO: