Kakva je kampanja bila takvi su i rezultati, a izlaznost je poražavajuća, ocenio je programski direktor CRTA Raša Nedeljkov u emisiji "Pregled dana" analizirajući rezultate referenduma o ustavnim promenama.
Upitan kako tumači rezultate i izlaznost od oko 30 odsto, izostankom preterane kampanje same vlasti i opozicije ili je u pitanju nešto drugo, Nedeljkov je rekao da je izlaznost poražavajuća.
„S druge strane, imajući u vidu da kampanje nije ni bilo, odnosno da je krenula tek 27. decembra za referendum koji je zakazan za 16. januar usred zimskog raspusta, novogodišnjih praznika, usred najvećeg talasa epidemije i svega dva i po meseca pred predstojeće izbore, to je i očekivano“, naveo je on.
Dodaje da dugoročni posmatrači CRTE koji su pre mesec i po dana krenuli da prate političke aktivnosti na terenu uoči aprilskih izbora kažu da su sve aktivnosti imale veze apsolutno samo sa izborima, sem nekoliko simboličnih tribina manjih opozicionih pokreta koje su se ticale referenduma.
„Informativna kampanja je zakasnela, a promena Ustava koji je u vezi sa sudskom vlašću koja treba da bude stub političkog sistema nije bila politička tema za nas“, naglasio je Nedeljkov.
Komentarišući rezultate referenduma u kojima su tri najveća grada Beograd, Niš i Novi Sad većinski rekli – ne, Nedeljkov kaže da su prevagu u odnosu na – da rekli, pre svega, birači vladajuće stranke, kao i oni iz ruralnih sredina koji imaju tendenciju da glasaju po dužnosti.
„Pre svega, gledao bih to iz perspektive onih građana kojih, na žalost, nije mali broj koji izbore ne vide kao pravo da donose odluke nego kao građansku dužnost što svedoči o niskoj političkoj kulturi kod nas“, napomenuo je on.
Upitan čemu može da se pripiše pad poverenja u vlast velikih gradova i da li se to može dovesti u vezu sa aprilskim izborima, kao što to neke stranke zagovaraju, on kaže bi takve zaključke mogli da izvodimo da je vođena ozbiljna kampanja koju nismo apsolutno videli ni sa jedne, ni sa druge strane.
S druge strane, rekao bih da to nije tako i da je u pitanju jedna inercija, neki prkos. Rekao bih da su oni građani koji su u urbanim sredinama izašli i glasali drugačije ato što su imali malo više informacija o tome o čemu treba glasati, objasnio je Nedeljkov.
Govoreći o nepravilnostima na glasanju, on kaže da one nisu bile izražene u toj meri da ugroze rezultat referenduma
Nedeljkov podseća da je CRTA juče imala 800 posmatrača čiji zadatak je bio da prate u kojoj meri se poštuju procedure na biračkom mestu i u odnosu na to procenjuju rezultate koje dobijamo uveče i da li su oni odraz slobodne volje birača ili odraz nepravilnosti koje smo uočili.
„Na dosta biračkih mesta uočili smo ozbiljne nepravilnosti, ali ono što smo konstatovali je da ih je bilo manje nego u junu 2020. godine. Tada smo ih konstatovali na osam do 10 odsto biračkih mesta, dok smo juče konstatovali nepravilnosti na četiri odsto biračkih mesta i to je ključni nalaz“, rekao je on, napominjujući da su njihovi posmatrači juče napadani.
Jedna novina je da su posmatrači CRTE u mnogo većoj meri sada bili izloženi pritiscima na samom biračkom mestu.
„Ono što nismo viđali do sada jeste da su lica koja ne bi trebalo da budu na biračkim mestima, odnosno ljudi koji nisu članovi biračkih odbora ulazili i praktično upravljali nekim biračkim odborima. Ti ljudi su čak i legitimisali naše posmatrače, neki od njih su i direktno pretili. U jednom slučaju ta procena rizika po našeg promatrača je bila takva da smo to biračko mesto, iz naše perspektive zatvorili, odnosno povukli smo posmatrača“, istakoa je Nedeljkov.
Pogledajte celokupno gostovanje Raše Nedeljkova u emisiji „Pregled dana“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar