Radnik pao sa osmog sprata:Rizici na gradilištima su predvidivi - Saša Torlaković i Željko Veselinović

Torlaković otkriva koje infomracije ima o konkretnom slučaju i da li je uspeo da saznate nešto više kako je nastradao radnik koji je pao sa gradilišta na Vračaru

Odmah posle tragedije na teren su izašli policija i tužilaštvo. Naložena je obdukcija. Ovo nije usamljen slučaj, te Torlaković analizira zašto radnici ginu na gradilištima.

"Svaka opasnost na gradilištima je previdiva", ističe on i dodaje da radnik koji je poginuo na Vračaru je pao sa osmog sprata. Predsednik Sindikat radnika građevinarstva navodi da ako je skela urađena propisno radnik ne može da padne sa visine.

Veselinović kao jedan od sindikalnih vođa kontinuirano prati stituaciju kada je reč o bezbednosti radnika, te sad otkriva kako bi je opisap i da li se radnici treitraju "kao potrošna roba". On navodi i koje su to kategorije radnika u visokom riziku i ima li neke podatke koliko je radnika možda od početka godine nastradalo ili zadobilo neku vrstu povreda.

Svako gradilište mora da ima odgovornu osobu za bezbednost na radu. Pojedini građevinski inžinjeri sa kojima smo razgovarali rekli su da se gradilišta na kojima oni rade strogo kontrolišu, uz ogradu da je to reč o veliki gradilištima. Veselinović otkriva ko onda snosi odgovornost za nepoštovanje pravila i kakve su kazne, kao i koliko je problem nestručnost.

"Nikada nije bilo više gradilišta, a to su uglavnom male privatne firme. Insektora gradilišta ima 250 i imaju mala ovlašćenja, nemoguće je da se isprate sva gradilišta. Inspektori rade po prijavi koju može da podnese svaki građanin kako i oni izašli na teren. Inspekrtori rada moraju da budu adekvatno obučeni i plaćeni i da ih je više", rekao je Veselinović.

Predstavnici građevinske struke saglasni su u tome da veliki problem predstavlja to što na gradilištima operišu funkcionalno nepismeni ljudi, ili pak profesionalci iz drugih struka koji nisu adekvatno obučeni da obavljaju kompleksne građevinske poslove.

Veselinović komentariše i da li su reakcije nadležnih adekvatne ili misli da su slepi, odnosno da "gledaju kroz prste" na primenu zakona kada je reč o životima radnika. Na primer pre nekoliko godina poginuo je radnik na gradilištu u samom centru Beograda, u neposrednoj blizini zgrade Vlade. Žrtva je radila na crno za firmu koju bismo lako mogli da okarakterišemo kao “fantomsku” budući da je u njoj tehnički zaposlena samo jedna osoba, i to vlasnik preduzeća.

Torlaković ističe može li se stati na put tragičnim i nesrećnim događajima ako i dalje imamo divlju gradnju.

"Osamdesetih godina gradilo se više nego danas, ali su kazne bile drastičnije. Sedamnaest radnika stradalo je u periodu od januara do aprila", kaže on i dodaje da se za smrt radnika danas ne ide u zatvor. Predsednik Sindikata radnika građevinarstva naglašava da ginu ljudi koji su nestručni i koji su došli da zarade dnevnicu i da danas svako može da bude investitor i ne pita se odakle mu investicije.

Veselinović pojašnjava kada se radnik povredi na poslu, koja su njegova prava, koje su obaveze poslodavca, kako bi zapravo trebalo pravilno postupati. Kolege iz BIRN-a su radile veliki tekst i za njih su govorili ljudi koji su doživeli različite vrste povreda na radu. U tom tekstu osim brojnjih svedočenja o zadobijenim povredama i neadekvatnom reagovanju poslodavaca i nadležnih, se konstatuje da se na hiljade teških povreda na radu beleže se godišnje u Srbiji. Međutim, da se veliki broj povreda se ni ne prijavljuje inspekciji rada. Predsednik Udruženih sindikata "Sloga" analizira zbog čega, zašto zasposleni/poslodavci kriju da su se povredili.

Torlaković dodaje i  kakvi su njihov podaci i informacije kao sindikalne organizacije, štede li poslodavci na radnicima, odnosno da smanjenje troškova stavljaju ispred zdravlja i bezbednosti radnika.

Veselinoviću pojašnjava i u čemu je problem sa sadašnjim Zakonom o radu i zbog čega tražite njegove izmene.

U Srbiji se svake godine oko 3.661 osoba teško povredi na poslu, prema statistici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). To znači da u proseku svakog dana oko 10 radnika doživi tešku povredu. Najviše povreda se dešava u velikim firmama sa više od 500 zaposlenih. Izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu usvojene su 2023. a inspekcije su obavile više od 65.000 nadzora. U Srbiji je, ipak, skoro 3.500 radnika teško povređeno te 2023. Podneto je samo tridesetak prijava protiv poslodavaca i skoro sve su odbačene.

Ako je radnik lakše povređen, rok za izveštaj je pet dana. Radnik ima pravo na materijalnu, ali i nematerijalnu naknadu štete. Iako poslodavac ima zakonsku obavezu da zaposlenom dostavi izveštaj o povredi, u praksi se to ne dešava uvek.

"Da bi zaposleni ostvario pravo naknade štete, radnik povredu mora da prijavi poslodavcu i da ode kod nadležnog lekara koji ga pregleda i utvrđuje da li je došlo do povrede na radu i kakva je to povreda. Dužina trajanja postupka zavisi od broja svedoka, ažurnosti veštaka, kvaliteta analize, da li stranak ima primedbe. To traje minimum dve godine".

Poseban su problem stranci, jer nisu prijavljeni.

Broj inspekcijskih nadzora nije mali, samo prethodne godine inspekcija rada izvršila je 65.000 nadzora i tom prilikom podnela skoro 4.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i 52 krivične prijave iz oblasti bezbednosti zdravlja na radu.

"Dok se ponovo ne stvore uslovi za bezbedan rad treba zatvoriti gradilište", jasan je Torlaković.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Zašto institucije ćute na cene kvadrata u Srbiji i da li je po sredi pranje novca kroz građevinu?