Radmila Vasić i Ivan Radak: Da li je Prokop bezbedan i zašto moramo državu da "vučemo za rukav"?

Forbs Srbija je u četvrtak objavila tu informaciju da će Prokop biti rekonstruisan, u lokacijskim uslovima navodi se da je "Na peronskim gredama na sredinama raspona uočeno i da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje je uradio institut IMS iz Beograda, došlo se do zaključka da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane. Međutim, oni to u izjavi za Forbs demantuju.

Radak pojašnjava lako je onda došlo do toga da se u lokacijskim uslovima pominje da je to razlog.

U lokacijskim uslovima kao razlog se navodi nedovoljna količina armature u gredama, međutim grede su rađene 1997. godine, dok je celokupna infrastruktura koja je rađena na ploči koju drže te grede građena posle 20 godina, po sasvim drugom projektu.

Vasić analizira da li onda uzrok naprslina mogu biti konstrukcije koje se sada nalaze na ploči, to su stanična i nekoliko zgrada koje su izgrađene oko nje.

Takođe izvori sa kojima je Forbs razgovarao odbacuju mogućnost da su radovi na gredama odstupali od projekta i da su pukotine na peronskim gredama nastale zbog nedostatka armature i da su oni pratili CIP-ov projekat iz 2009. godine. Ne znamo ko je utvrdio zvaničan razlog pukotina, imamo svedočenja da ne postoji mogućnost da grede nisu urađene po projektu, struka govori o tome da su potencijalni razlozi pukotna preopterećenost.

Radak ističe da li se onda otvara sumnja da pošto je projekat koji je rađen u državno privatnom partnerstvu, da su postojale neke koruptivne radnje i da se sada štiti privatni partner odnosno Railway City.

Railway City odbacuje tvrdnje da su izgrađene zgrade uticale na nosivost i stabilnost greda i dodaju da su pre radova angažovali Građevinski fakultet u Beogradu na ispitivanju postojeće armirano-betonske konstrukcije i izradi Elaborata o ispitivanju postojeće armirano-betonske konstrukcije. Tom prilikom je, kako kažu, Građevinski fakultet zaključio da je konstrukcija izvedena kvalitetno, “bez uočenih odstupanja od geometrije i bez nedostataka u smislu narušene nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.

Vasić objašnjava šta to znači, da li je Građevinski fakultet utvrdio pre izgradnje da će grede izdržati težinu novoizgrađenih objekata ili je utvrđeno da je ono što je već urađeno urađeno prema prvobitnom projektu.

Kada je reč o rekonstrukciji iz Infrastrukture Železnice saopštila je da će se raditi na ojačanju greda, te građevinska inženjerka otkriva da li ih je moguće ojačati, da ne dođe do nekih novih oštećenja i da li je moguće trajno čuvanje nosivosti.

Ono što je takođe sporno u slučaju Prokopa jeste i pitanje upotrebne dozvole. Urednik Forba ističe dam je ona dobijena tek u junu ove godine i pojašnjava koliko je to dobijanje dozvole problematično. Na to Vasić dodaje da ukoliko sada vidimo da postoje oštećenja, da li je upotrebna dozvola smela da se izda.

Kompanija Railway City je osnovan u aprilu 2019. godine, a nakon nekoliko meseci je dobila posao izgradnje na Prokopu, te Radak navodi da li je to nešto što je uobičajedno i već viđeno u praksi, da novoosnovane firme dobiju tako velike državne projekte.

I u slučaju rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu otvorena su brojna pitanja, kada je reč o korupciji na velikim projektima državnim. Gošća "Pokreni se" objašnjava da li je to jedan od ključnih razloga nekvalitetnih radova, odnosno da projekti služe da bi se novac uzeo i da je to jedino bitno.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Rekonstrukcija na Prokopu zbog propusta oko greda: Da li je stanica bezbedna?