Predstavljena tri medijska zakona - javni servisi imaće zaštitnika gledalaca i slušalaca

Ana Brnabić pozvala je novinarska i medijska udruženja u ministarstvo informisanja, kako bi im predstavila izmene tri medijska zakona, na sastanku koji je bio zatvoren za javnost. Međutim, tamo ni predsednice narodne skupštine, ni resornog ministra Bratine. Ipak, neki od onih koji su se odazvali pozivu, nemaju dilemu, biti ili ne biti u ministarstvu informisanja.

"Ako niste za stolom, onda ste na stolu i drugi odlučuju o vama. Uvek je bolje biti za stolom i reći šta imate, pogotovo ako su tu prisutni predstavnici međunarodnih organizacija koji u suštini i sami znate vrše izuzetan pritisak na vlast da se usvoje izmene i dopune medijskih zakona, da se izabere savet REM-a. 9:01, 7:54 I siguran sam da će u njihovim izveštajima biti detaljno opisano šta je govoreno na današnjem sastanku", kaže Saša Mirković, Asocijacija nezavisnih medija.

Tvrdi Mirković da je većina učesnika sastanka, naglasila činjenicu koja se odnosi na većinu zakona u Srbiji. Oni su dobro napisani, ali se ne primenjuju, pa tako i oni koji se tiču medija.

"Ako je suditi po onome kako je izgledala implementacija medijskih zakona od novembra 2023. pa sve do sada, svakako, niko ne može da bude optimista. 7:41, 5:24 pomenuću samo projektno sufinansiranje, velike probleme koji tu postoje, a da ne govorimo o mnogim različitim tumačenjima zakona o elektronskim medijima koji se tiče i izbora članova saveta REM-a", kaže Mirković.

Ipak, nekoliko medijskih i novinarskih udruženja odbilo je poziv predsednice Narodne skupštine, iznoseći činjenicu da je samo u poslednjih 48 sati fizički napadnuta novinarka Južnih vesti i snimatelj N1 i to na skupovima stranke kojoj Ana Brnabić pripada. Ana Lalić predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine kaže da nije čula da je iko iz SNS-a osudio te postupke, te da sa siledžijama i nasilnicima nema šta da priča, ni na jednu temu.

"Posebno imajući u vidu da je Ana Brnabić perjanica i trbuhozborac Aleksandara Vučića, poznata upravo po najgorim stavovima prema javnim medijskim radnicima, prema novinarima, koja je tu politiku i tu retoriku Aleksandra Vučića sa govornice prenela i na sve njihove glasače, dovodeći sve nas novinare, bukvalno da se svakodnevno borimo i za našu bezbednost radeći svoj posao, mislim da nemamo mi šta da razgovaramo sa takvim ljudima, niti ona ima šta nama da ponudi", poručuje Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ipak, napominje Brnabić da je na preporukama ODIHR-a počeo da radi Aleksandar Vučić još dok je bio premijer, a da je vladajuća većina radila na predlogu izmena i dopuna zakona o biračkom spisku, pa zbog toga od Odhira očekuje dobro mišljenje. Očekuje predsednica skupštine i početkom jula novi savet REM-a. Kada se sve to završi, eto i otvoranja klastera 3.

"To je jedna klasična manipulacija i te izjave su namenjene pre svega međunarodnoj zajednici, ne bi li se poluinformisanim predstavnicima nekih međunarodnih institucija opet pružio nekakav privid unapređenju izbornih uslova. Ništa nije sprečavalo vlast da u prethodnim mesecima lepo krenu redom jednu po jednu preporuku Odhira i da sprovode u jednom otvorenom konsultitivnom procesu. Međutim ne, ono što je vlast do sada uradila jeste da je kršila zakone na svakom koraku, uključujući i u procesu raspisivanja izbora REM-a", kaže Raša Nedeljkov, programski direktor „CRTA“

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, napominje da izmene tri medijska zakona neće obuhvatiti neke sporne odrednice, među kojima je i budžetsko finansiranje medija.

"Mnogi mediji, naročito lokalni, ukazuju na to da vlasti umesto da raspisuju konkurse ili da dele određenu sumu novca za projekte na konkursima, sada sve više troše taj novac kroz nabavke medijskih usluga, a za nabavke medijskih usluga nisu predviđena tako stroga pravila u pogledu toga da li se novac može dodeliti medijima koji ne poštuju profesionalne standarde ili čak i zakonske obaveze u nekim slučajevima", smatra Nenadić.

Iako postojeći zakon definiše šta su prava i obaveze medija, isti se najčešće ne poštuje, pa je pitanje kako će informisanju građana doprineti nova institucija u vidu zaštitnika gledalaca.

"Mislim da je to još jedna kozmetička podvala i birokratska glupost koja pokušava da se nametne kao navodni pokušaj vlasti da nešto reši u ovom društvu i posebno na medijskoj sceni. Ja stvarno ne znam na koji način će zaštitnik gledalaca moći da reaguje s obzirom da imate javni servis koji je lišen istinitog i pravovremnog informisanja.  Ono što RTS već ima, a to je da su gledaoci javnog servisa u Srbiji zaštićeni od toga da čuju istinu", ističe Lalić Hegediš.

Uprkos zakonskim preduslovima da se u raspravu uključi javnost, plan vlasti je da izmena medijskih zakona prođe mimo javne rasprave.

"Da bi neki nacrt zakona bio iznet na javnu raspravu dobvoljno je da bude zadovoljen makar jedan od dva uslova. Prvi je da je reč o nekim bitnim promenama, a drugi je da postoji veliko interesovanje javnosti. Kad je reč o setu medijskih zakona, očigledno je da je makar jedan od ta dva uslova ispunjen, dakle da postoji intersovanje javnosti, tako da apsolutno nema nikakvog opravdanja da se o zakonima otvori javna rasprava u skladu sa zakonom i da svako može da kaže ono šta o njima misli", kaže Nenadić.

Zanemarujući izmene zakona, svako može da da svoj sud samo jednim klikom na daljinskom upravljaču, koji odnedavno nudi sijaset tabloidnih televizija dostupnih baš svima, kao da su nacionalna frekvencija.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Salve vređanja pa proterivanje sa naprednjačkog skupa: O napadima na novinare slobodnih medija tokom mitinga vlasti u Nišu