Prednosti i mane alimentacionog fonda

U Srbiji prema popisu iz 2022. godine, više od 300 hiljade žena i oko 90 hiljada muškaraca samostalno brine o deci. Polovina od tog broja, kako je navedeno, ima problem da od drugog roditelja naplati alimentaciju. Nedavno je skupština Srbije usvojila zakon koji bi naterao nesavesne roditelje da izmiruju svoje obaveze. Naime, kada roditelj ne plati alimentaciju, automatski se pokreće sistem isplate preko Alimentacionog fonda. Tako će roditelj dugovati novac državi, a ne detetu. Medjutim, ubrzo su se u javnosti pokrenula i brojna pitanja.

"Postoji jedan sporni stav - a to je stav 12. koji govori o tome šta će biti ukoliko roditelj premine. I onda smo se tu oslonili na neke druge zakone o nasleđivanju - gde kada nasledite nesto, nasledite sve - dakle ne samo imovina, nasleđuju se i dugovi i sve te pravne obaveze koje je preminula osoba imala. Sa te strane, razumem reakciju u javnosti jer sa razlogom građani nemaju mnogo poverenja u državu ali opet s druge strane, drago mi je da čujem političku fleksibilnost i uveravanja koja dolaze iz državnog vrha čak i naznake da će se menjati ustav da se izbegne da se problem u sprovođenju ovog zakona", kaže Jovana Ružičić, Centar za mame.

Ovaj problematičan stav zakona mogao je na vreme da se spreči, tvrde pravnici.

"Na samom početku to bih istakao je da je zakon usvojen po nekoj hitnoj proceduri bez javne i stručne rasprave. Gde bi bilo pruženo široj i stručnoj javnosti da se izjasni o nacrtu zakona", smatra Uroš Novaković, pravnik porodičnog prava.

Kako su ranije istakli iz resornog ministarstva, pravo na podršku iz fonda imaće sva deca do 26 godina koja se redovno školuju i aktivira se nakon dva meseca neplaćanja alimentacije. U skladu sa zakonom, maksimalni iznos koji može da se dobije iz fonda iznosi 25.000 dinara dok je iz budžeta za funkcionisanje fonda za sada izdvojeno 500 miliona dinara.

"Postoji oko dvesta hiljada i oko 80 hiljada muškaraca, to su podaci koje ja navodim iz medija koji su državnici isticali da postoji, a koji bi mogli da da budu osobe koje mogu da konkurišu u ime dece za ovo izdržavanaje i kada vi to pomnožite sa masksimalnim iznosom alimentacije koja iznosi oko 25 hiljada dinara to daleko premašuje iznos od 500 miliona koliko je predviđeno za 2025. godinu", upozorava Novaković.

Ministarstvo pravde najoštrije je osudilo širenje, kako su naveli u saopštenju, pravno neutemeljenih tvrdnji da deca koja su koristila sredstva iz Alimentacionog fonda imaju obavezu da ta sredstva vraćaju nakon smrti roditelja. Ističu da su regresni zahtevi Fonda usmereni isključivo ka dužniku odnosno roditelju koji je izbegavao izdržavanje i da dete nikada nije dužno da vraća sredstva koja su mu zakonski isplaćena iz Alimentacionog fonda.

Prilog Anite Ikanović iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Deca na udaru, ministarka u odbrani: Licemerje Zakona o alimentaciji