Da li o planinama razmišljamo samo kada planiramo odmor ili ipak brinemo o njima? Koliki je uticaj klimatskih promena i ljudskog faktora na planinski ekosistem? Ovo su neka od pitanja za Milanku Arsić iz Planinarskog sportskog kluba Balkan.
Planinski turizam kod nas je sve popularniji, od njega zarađuju država i lokalne zajednice. Međutim, nelegalna i legalna gradnja radi povećanja smeštajnog kapaciteta uništavaju prirodu. Arsić upozorava da li razvoj planinskog turizma donosi više štete ili koristi.
Na Zlatiboru se poslednjih godina događa ubrzana urbanizacija i utisak je da je ova planina prepuštena na milost i nemilost investitora. Gošće „Probudi se“ daje svoje mišljenje koliko je Zlatibor ugrožen zbog urbanističkog haosa.
Nemar ali i želja za profitom uništavaju planine. Divlje deponije, krčenje šuma zbog mini hidroelektrana i preterane gradnje samo su neki od primera. Klimatske promene sve su izraženije poslednjih godina. Iza nas je leto koje je bilo najtoplije u istoriji merenja u Srbiji.
Kako se to odražava na prirodu na planinama i odakle preti najveća opasnost po planinski ekosistem pojašnjava Arsić.
Ljudski faktor je takođe bitan za očuvanje priodnog bogastva na planinama. Važna je edukacija stanovništva i podizanje svesti o značaju vodama, flori i fauni. Arsić zato ističe da li više uživamo u čarima planina nego što brinemo o njima.
Ove godine tema Međunarodnog dana planina su mladi, te planinarka ističe koliko su po njenom mišljenju oni angažovani i na koji način u očuvanju planinskih područja.
„Planinarenje je način života. Povlen, planine u Istočnoj Srbiji, Tara, su neke od planina gde je priroda i dalje netaknuta“, kaže Arsić i dodaje da posle korone se sve više događa da ljudi sve više idu u prirodu i tamo ostavljaju smeće.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Svetski dan čistih planina: Koliko su čisti vrhovi Srbije?