Ovo bi trebalo da pročita svaki radnik u Srbiji: Otpušteni radnik Leonija Slaviša Nedeljković napisao otvoreno pismo kolegama - "više nisam rob"

“Brate i sestro radniče,

Ako danas opet navučeš plavu majicu, priključiš svoje telo na proizvodnu traku kao da nisi čovek već deo mašine. Ja sam jedan od mnogih koji su bili tu, u “kafezu”, motali žicu, gledali u sat i čekali zvona. I meni su dali ID broj. Pretvorili me u statistiku. Živimo u vremenu pametnih telefona, ali nas tretiraju kao idiote. Ne daju ti da misliš. Samo da pratiš instrukciju. Da sušiš ruke po pravilniku. Da ćutiš kad vidiš nepravdu. I onda kad dođe do otkaza — čudiš se. A sve je već bilo spremljeno. Ne dozvoli da te više varaju! Budi glas istine i vapaj pravde. Niko ti neće dati slobodu. Ni menadžer, ni političar, ni strani investitor. Samo ti možeš da je uzmeš. Sramota je ćutati dok te gaze. Ima nas još. Ja sam bio jedan od vas. I opet sam. Samo više nisam rob.

Slaviša Nedeljković.”

U program jutarnjeg programa "Probudi se" iz Prokuplja se upravo uključuje autor ovog pisma i bivši radnik fabrike "Leoni" Slaviša Nedeljković. On je bio radnik Leonija od 26. 8. 2021. do 18. 7. 2025. godine, a imam i još nekih 3 meseca 2015. godine.

Možda je najupečatljivija poslednja rečenica u ovom otvorenom pismu u kojoj Slaviše kaže "Više nisam rob", te sad on pojašnajva šta je danas i kakve su bile prve reakcije otkako ste javno progovorili o iskustvu u Leoniju?.

Njegovo pismo počinje snažnim pozivom kolegama da više ne pristaju na poniženje, te ovaj otpušeni radnik sveodči da li je otkaz i bio prelomna tačka da sve ovo javno iznese, ako uzmemo u obzir da ga objavljuje samo dan kasnije?

U pismu govori i o „kafezu“, „plavoj majici“ i o tome da je postao„broj, a ne čovek“. Nedeljković u "Probudi se" približava kako je sve to izgledalo u praksi. On dodaje da li je, kao i mnogi drugi radnici, morao da potpisujete anekse ugovora pod pritiskom, bez pravog uvida i svedoči kako su njegovve kolege reagovale na otpuštanja, kakva je bila atmosfera tog dana. U pismu stoji da su aneksi često potpisivani „dok linija ide“ i „sa datumom unazad“.

Kompanija kaže da su otpremnine „znatno veće od zakonskog minimuma“, ali  radnici tvrde da su time samo precrtani kao trošak. Zatvaranje fabrike je najavljeno od strane generalnog direktora, a ne kroz pregovore sa sindikatima. Radnici su o svemu bili informisani tek kada je odluka već bila konačna.)

U jednom delu pisma Nedeljković poziva druge radnike da se povežu, razgovaraju, pišu, traže svoja prava, te sad priznaje koliko je dugo on ćutao. Provlači se i tema nejednakosti: "šefovi s bonusima i službenim automobilima, a radnici bez prava na pauzu."

Za kraj bivši radnik Leonia priznaje kako je doživljavao razliku između menadžmenta i radnika i da li je tu bilo prostora za dijalog.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Nemački Leoni potrošio državne subvencije, zatvara fabriku u Malošištu kod Doljevca