3
Dok vlast u Srbiji trese najveća kriza do sada, priča o projektu EXPO ne jenjava. Iako vlada funkcioniše u tehničkom mandatu, za projekat EXPO 2027. se izdvajaju sredstva i to iz budžetske rezerve. Novo, vanredno davanje za taj projekat iznosi skoro 900 miliona dinara, što je oko 7,7 miliona evra. Država istovremeno menja i pravne akte u građevinarstvu kako bi „ozakonila“ radove po ubrzanoj proceduri.
O kapitalnom projektu, koji ne strahuje od aktuelnih dešavanja i njegovim kreatorima, razgovaramo sa profesorom ekonomskog fakulteta Dejanom Šoškićem i Mirkom Popovićem programskim direktorom Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Vlast je nastavila sa milionskim izdvajanjima za EXPO. Za taj projekat već je obezbeđeno 18 milijardi evra. Međutim, teško je sabrati koliko će biti ukupno potrošeno ako uzmemo u obrzir sve propratne troškove. Profesor Šoškić objašnjava odakle novac za sve to.
„Finansiranje izložbe je potpuni promašaj ekonomske politike. EXPO je mauzolej promašenih politika koje će generacije plačati“, kaže Šoškić.
Država menja pravne akte u građevinarstvu kako bi „ozakonila“ radove za EXPO po ubrzanoj proceduri. Izmene posebnog zakona (lex specialis) kojim je regulisana izgradnja ovog kompleksa, Vlada Srbije uputila je Skupštini Srbije na usvajanje. Popović pojašnjava koje izmene su u pitanju.
Tri su ključne izmene koje donosi predlog Vlade:
Vlast kaže da je projekat razvojni i od nacionalnog značaja, te Šoškić komentariše šta on nama tačno donosi i zašto je za vlast toliko važan, oni koji mu se protive kažu da je doveden na nivo privatnog projekta za pranje i krađu novca.
Popović pak komentariše šta je naspornije u izmenama posebnog zakona za EXPO ili bolje reći ima li nešto što nije sporno. Ako dobro razumemo, vlast zapravo želi da pozivajući se na leks specijalis suspenduje bitne procedure da bi se projekat završio na vreme do 2027. godine. On takođe dodaje zbog čega se preskače važan korak, a to je izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, zašto se to izbegava i da li treba da se pribojavamo će ti objekti negativno uticati na životnu sredinu.
„Javnost isključena iz rasprave o EXPO. Nema nadležnog organa koji svojom odlukom potvrđuje da su objekti sigurni“, kaže Popović i dodaje da bi trebalo da u postupku odobravanje studeije utiče i javnost.
Za EXPO je najpre bilo planirano 12 milijardi evra, a onda je ta cifra porasla na 18 milijardi evra. Prema nekim procenama EXPO će na kraju biti pet puta skuplji od Olimpijskih igara u Parizu, te Šoškić analizira kako je moguće da se za projekat tog tipa odvaja toliko sredstava, a da istovremeno nema novca za ključne sektore poput poljoprivrede, obrazovanja, zdravstva..
Objekti za EXPO moći će da se koriste „privremenim puštanjem u rad“, te Popović pojašnjava da li to znači da neće morati da imaju upotrebnu dozvolu ukoliko ne bude mogla da se pribavi na vreme, kao i da li to znači da će se veliki broj ljudi kretati u objektima za koju nijedna institucija nije potvrdila bezbednost. Član Instituta RERI upozora EXPO predstavlja u veliki bezbednosni rizik.
Mnogima nije jasno ni šta će se na EXPO 2027. izlagati, s obzirom na to da je tema te izložbe „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“. Neki ga nazivaju i EXPO izložbom sa Ali ekspresa. Gosti „Probudi se“ pojašnjaavaju šta je zapravo EKSPO izložba.
Ovo što se kod nas održava 2027. zapravo nije veliki EXPO već mali tematski EXPO ali ga vlast predstavlja kao veliki svetski događaj. U Srbiji se održava takozvani „mali EXPO“, specijalizovana tematska izložba koja pada između dve velike svetske izložbe.
Vlast tvrdi da će izgradnja infrastrukture za EXPO pozitivno uticati na BDP jer će u radovima učestvovati i neka domaća preduzeća i radnici, a biće angažovani i neki domaći resursi. Međutim, Šoškić pojašnjava da li istovremeno raste i javni dug pošto se sve finasira zaduživanjem.
„Ovo su negativne ekonomske posledice korupcije. Srbiaj je od 2014. godine u trendu opadanja u borbi protiv korupcije“, kaže Šoškić i dodaje da umesto da gradimo institucije i procedure, mi razgrađujemo sistem.
Ne zna se koliko će nas projekat na kraju koštati, ali ono što je jedino konstanta da poslove većinom dobijaju kompanije i preduzetnici bliski vlasti i to vrlo često kroz krajnje netransparentne dogovore.
Gosti TV Nova analiziraju i šta će biti sa izgrađenim objektima za EXPO kada izložba prođe. U mnogim zemljama su posle objekti bivali napušteni. Govori se o tome da bi pavaljoni u kojima će zemlje izlagati svoje postavke biti srušeni posle izložbe, te da li to znači da se troše milioni za nešto za šta se unapred zna da će biti srušeno.
„Ovde će biti objekata za koje nije izdata upotrebna dozvola, a koji će biti korišćeni nakon EXPO-a“, kaže Popović.
Novinarka produkcijske kuće Mreža Maja Divac, kaže da bi trebalo zaustaviti projekat EXPO, tako što bi narodni poslanici iz redova opozicije uputili inicijativu za zaustavljanje tog projekta Birou u Parizu, uz detaljno obrazloženje zašto se to traži. Za opoziciju je zaustavljanje projekta EKSPO od nacionalnog značaja. Dakle, opozicija je ujedinjena protiv za SNS najvažnijeg projekta, te Šoškić i Popović dodaju da li je zaista moguće da se taj projekat zaustavi.
„EXPO je projekat koji je štetan za državu, svaki javni dinar treba da nam bude svetinja“, zaključuje Šoškić.
Radomir Lazović, narodni poslanik i kopredsednik Zeleno-levog fronta, uputio je pismo nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i upozorio ga na duboko problematičnu i korumpiranu prirodu projekta EXPO 2027, istakavši da on nije u interesu građana Srbije. Lazović se Šolcu obratio nakon što je nemački kancelar nedavno potvrdio učešće Nemačke na ovoj specijalizovanoj izložbi.
Nedelju dana je prošlo kako je formirana je nezavisna anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice čiji je Šoškić član. Danas će se članovi komsije obratiti javnosti sa prvim rezultatima, te Šokškić najavljuje do čega su došli i da li se došlo do nekih novih saznanja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Dnevnik na gradilištu EXPA i nacionalnog stadiona – vlast menja propise, cene niko ne zna
