Turska fabrika tekstila “Kayra textile DOO” u Malom Zvorniku, koja posluje četiri godine, zaustavila je proizvodnju, ispraznila hale i radnike ostavila bez posla. Trenutno firma ima ogromne dugove za struju i vodu. Poreska uprava je blokirala račune a radnicima se duguju u proseku po tri plate. Na lokaciji gde se nalaze pogoni nema nikoga. Firma je 4. januara preregistrovana na adresu u opštini Vračar, u Beogradu. Prema zvaničnim informacijama firma je u zastoju i nastavak proizvodnje očekuje se u aprilu. Slučaj još jednog zatvaranja pogona stranih investitora u emisiji "Među nama" komentarisao je Milan Ćulibrk, novinar i višegodišnji urednik nedeljnika NIN.
Radnici turske fabrike tekstila “Kayra textile DOO” u Malom Zvorniku preko noći su ostali bez posla, a kako tvrde, nisu primili prethodne tri plate, dok je nekima od njih, koji su odlučili da tuže poslodavca, ponuđena “kompenzacija” u vidu robe ili šivaćih mašina. Ovo nije prvi put da strani invesitori zatvaraju svoje pogone i ostavljaju radnike na cedilu.
Najluđe je od svega u ovom i sličnim slučajevima, kaže Ćulibrk, kada kažu da fabrika nije zatvorena, već da je privremeno obustavljena proizvodnja.
„Do kada privremeno. Treba ispitati da li je država dala i koliko subvencija za svako radno mesto i da li je bilo moguće da se od tih para zaposlenima isplaćuje mesečno onoliko koliko su dobijali tamo, da sede kod kuće i ništa ne rade. Kada se sve to sabere uveren sam da je država više dala nego što je imala koristi od takvih i nekih sličnih investicija. Nažalost, ovo nije prvi ni poslednji put“, smatra Ćulibrk i podseća da su slično završile fabrike stranih investitora u Leskovcu, Vranju, Kragujevcu…
Napominje da se na otvaranju takvih pogona skoro uvek pojavi predsednik ali da na zatvaranju nema nikog od zvaničnika. Ljudima se u Vranju duguju plate, obećano im je da će dobiti posao u Yumcu, koji je, ističe on, svake godine u gubicima na desetine hiljada eura, što ide na teret poreskih obveznika.
„Država kao vlasnik mora da pokrije taj minus, to radi na teret budžeta a plaćamo svi mi. Stvara se privid da te firme nešto rade, nažalost, bolje bi bilo da radnici sede kući jer bi trošak bio manji“, zaključio je Ćulibrk.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO U ovoj zemlji će se stvari promeniti kad ljudi počnu da glasaju iz novčanika