Mesne zajednice "nebitne", a bitne, vlast i tamo grčevito drži svoje ljude

Dok je iz Zaječara odjekivalo da sloboda kreće sa Istoka, sa Jugoistoka ko da se čulo - neće moći. Dve opštine u Pirotskom okrugu, Babušnica sa devet hiljada stanovnika i Bela Palanka sa osam hiljada ljudi, sinoć su na nacionalnoj frekvenciji bile udarna vest.

"Srpska napredna stranka je samostalno izašla na te izbore za mesne zajednice i u 27 mesnih zajednica u Beloj Palanci osvojili smo svih 125 mandata dakle ubedljiva pobeda", poručio je Darko Glišić, ministar za javna ulaganja.

Do jutra ministar za javna ulaganja stigao i u studio, da se nastavi proslava ove velike pobede.

"Vidim osmeh na licu nakon Babušnice jel tako i ovaj još jednog mesta. Lep dan juče u Babušnici i Beloj Palanci. Jeste bilo je ukupno u te dve opštine 206 mandata na raspolaganju. Mi smo kao stranka izašli samostalno i osvojili svih 206", rekao je Glišić.

Dok se u Babušnici i Beloj Palanci slavi pobeda, u Novom Sadu vlast odbija da raspiše izbore za savete mesnih zajednica. Jer to su izbori na kojima blokaderi ne smeju pobediti, a i te mesne zajednice u stvari ne služe ničemu...

Kad ste poslednji put bili u mesnoj zajednici ili šta su nama mesne zajednice, možda su pitanja od kojih bi trebalo početi. Ali prvo da se u obzir uzmu propisi - stranke naime ne mogu da učestvuju na izborima za savete mesnih zajednica, pa nije jasno kako su onda naprednjaci mogli sami da izađu i još da pobede. Kandiduju se građani, a napredniji građani u Babušnici i Beloj palanci pobedili su jer oni drugi uglavnom nisu ni učestvovali.

"Mesne zajednice su apsolutno važne, pogotovo za SNS/SPS vlast, zato što oni zloupotrebljavaju mesne zajednice da bi koristili i prostorije mesnih zajednica kao instrument, kao podcentrre i da bi ojačali svoju vlast. Oni apsolutno nisu u stanu, odnosno ne žele i beže od toga da raspišu izbore za savete mesnih zajednica, jer neće prosto da dozvole građanima da se pitaju na lokalu i da preko svojih legitimnih predstavnika ostvaruju svoja prava koja su propisana i statutima opštine i gradova", kaže Sanja Solarević, odbornica ZLF u GO Savski venac.

Vlast u većini opština odbija da raspiše izbore za savete mesnih zajednica, osim kada je zato zgodan politički trenutak jer i najmanja pobeda lepo zvuči, i tamo gde su sigurni da će pobediti jer konkurencije ni nema. Tako u Beogradu, deo opština uopšte više nema odluke o mesnim zajednicama, dok drugim upravljaju saveti koje postavljaju opštine ili u kojima je Savetima istekao mandat. A šta bi trebalo da bude zadatak mesnih zajednica?

"Mesne zajednice su mesto okupljanja, mesto gde građani treba da, gde ljudi iz nekog kraja treba da se povežu. Sama reč kaže - zajednica ljudi koji imaju zajednički interes i da građani zajedno rešavaju probleme na lokalu i to preko organa mesne zajednice, odnosno saveta mesne zajednice koje treba da čine legitimno izabrani predstavnici koje su građani birali na tim slobodnim izborima za savete", kaže Solarević.

"Da od građana prenesu opštinama ili drugim organima javne vlasti šta je to što je zapravo građanima na lokalu potrebno kako bi se u toj zajednici nešto razvilo, unapredilo, popravilo, izmenilo, šta god da su zapravo zahtevi jedne lokalne zajednice i to je prva tačka na koju, odnosno adresa na koju građani mogu da se požele obrate i tako dalje. Tako da njena uloga jeste,ne samo savetodavna, ne samo upravna, već i spona, komunikaciona spona između građana i viših nivoa vlasti, obzirom da je to najniži stepen vlasti koja zapravo i najbliži samim građanima", objašnjava Tadija Mitić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju iz Niša.

Tako na primer izgradnjom lokalnih puteva i asfaltiranjem ulica do svake kuće ne bi morao da se bavi predsednik Republike. Kako su mesne zajednice zapuštene, on sve mora sam, a kako ima previše posla i ne može sve da postigne, problema ima na sve strane. U gradovima, ali još više u selima, pokazalo je istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

"Da su ruralna zajednice i mesne zajednice u samim ruralnim sredinama, naročito u gradu Nišu potpuno devastirane. Da ljudi ne vide uopšte ni izlaz iz stanja u kome se nalaze, čak da ne može ni da se popravi niti vrati na staro. Strašno je to što opštine, gradske opštine zapravo, nemaju više ni uslova da te mesne zajednice ponovo pokrenu, ponovo aktiviraju, kako bi se nešto toga popravilo. Jedino što može da se uradi jeste da se zaustavi taj sunovrat tih mesta kako bi smo barem neka sela u narednih 20 do 50 godina zadržali da ipak postoje u Nišu", kaže Mitić.

Tako su i oko velikog Niša dva sela, odnosno dve mesne zajednice prestale da postoje jer u njima više nema nijednog stanovnika, dok bi desetak sela moglo da doživi istu sudbinu u narednim godinama. Kad država spadne na jednog čoveka, nestaju izgleda i mesta i zajednice.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Izborna bitka za mesne zajednice u Novom Sadu